НАЈСАВРШЕНИЈИ српски робот зове се Марко и намењен је за рад са децом ометеном у развоју. Идеја о развоју овог робота настала је пре десетак година на Факултету техничких наука у Новом Саду. Захваљујући средствима државе тим од 30 стручњака је радио на његовој изради. Робот Марко тренутно се налази у фази тестирања рада са децом у Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводине у Новом Саду.

Докторка Александра Миков, управница Клинике за хабилитацију и рехабилитацију Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, каже да робот Марко показује завидне резултате у раду са малишанима са церебралном парализом, као и онима који пате од других поремећаја психомоторног развоја.

- Поменута стања код деце захтевају дуготрајне третмане и зато неретко, нарочито код млађе деце долази до засићења, досаде и смањења активног учешћа, што се поправило увођењем робота Марка - прича др Миков. - Клиничка пракса показује да деца имају јако лепу реакцију и успостављају комуникацију са Марком током вежби. Јако им је важно шта ће им он рећи и труде се да вежбе што боље изведу како би добили његову похвалу. Такође, робот Марко се показао и као добар мотиватор у случајевима када детету неке вежбе иду тешко.

Наша саговорница објашњава да у овом моменту робот Марко има могућност да показује емоције на лицу - радост или тугу, може да покреће очи, вербално даје коментаре везане за ток самих вежби. Такође, може рукама да покаже најједноставније покрете који се траже од детета. Наравно, све ово је могуће уз синхрону координацију инжењера, лекара и физиотерапеута.

БУЦКАСТ И ПЛАВ ИЗГЛЕД робота Марка био је посебно важан за тим стручњака који су га правили. Зато су психолози тестирали децу и утврдили какву појаву робота желе. Испоставило се да деца воле буцмасте облике и да би највећи број желео да је робот плав. На крају уметници су дефинисали изглед робота.

- У почетку смо имали само магловиту идеју шта би желели да направимо и какве ефекте да постигнемо у изради овог робота - каже професор др Бранислав Боровац са Факултета техничких наука у Новом Саду и шеф тима стручњака који је радио на реализацији робота Марка.

- Кроз рад је идеја добијала све конкретније облике. На крају је било јасно које функционалности робот треба да има, које задатке треба да буде у стању да обави и, на крају, какву појаву треба да има. Тим је обухватио стручњаке различитих профила. Лекаре који спроводе терапије са децом ометеном у развоју са различитим врстама поремећаја, психологе, уметнике и наравно, инжењере различитих струка. Најпре смо дефинисали шта све желимо да робот може да уради и одатле је следила механичка и управљачка структура.