НЕДАВНО се у јавности појавило капитално дело "Неурологија новорођенчета" за које су аутори, доктори педијатри неонатолози Драгомир Бранковић, Боривоје Марјановић и Љубомир Стојанов генетичар "потрошили" четири године. Сврха настајања овог остварења је да се укаже на пресудну важност проблема везаних за развој, обољења и повреде мозга новорођенчета и одојчета, који се одражавају на читав даљи психомоторни развој детета.

Објашњавајући да се неонатологијом новорођенчета на детаљан начин не бави готово нико, примаријус др Драгомир Бранковић, некадашњи дугогодишњи начелник неонатологије у ГАК "Народни фронт" каже:

- Да се разумемо, неонатолошке службе свуда где је предвиђено постоје. Неонатолози након рођења прегледају новорођенчад по једном устаљеном моделу. Али, детаљни неуролошки прегледи мозга и можданих активности углавном изостају. А то је врло важно да се баш тада уради, ради предупређивања могући потоњих поремећаја. Они могу да се испоље у тренутку када већ постоји ограничење у смислу лечења. Као пример, навешћу менталне ретардације, епилепсију, аутизам чије се карактеристике испољавају када дете наврши 18 месеци, или Ретов синдром, сложен неуролошки поремећај који траје целог живота. Заправо, постоји читав низ поремећаја који благовременим прецизним неуролошким прегледима могу да се открију. У том смислу, преглед непосредно по рођењу па до краја прве године живота у развојним саветовалиштима при домовима здравља и високоспецијализованим дечијим установама, од пресудне је важности.

* Колико је генетика важна за здравље?

- Можемо то и овако рећи. Судбину и здравље човека одређује генетика и утицај спољних фактора у које спадају услови развоја плода, порођај, као и средина у којој расте. Управо из ових наведених разлога клинички неонатолошки преглед новорођенчета, као и током прве године мора да буде обавеза и лекара и родитеља. За разлику од других сисара, мозак новорођенчета се и даље развија у смислу усложњавања и успостављања неуролошких веза. Лекар мора да зна како се те мождане везе успостављају и да реагује на време ако примети нешто неуобичајено. Ако се тај тренутак пропусти могу да се јаве заиста тешке последице. С друге стране, родитељи морају да знају шта ће бити у следећој трудноћи, ако постоји компликован проблем са постојећим дететом. И то се, такође, сагледава и, ако је потребно лечи.


* На шта тачно мислите?

- Ако је генетика у питању, у лошим условима трудноће ситуација може да се понови. Неконтролисане трудноће и дефекти у трудноћи представљају велики ризик за рађање овакве деце. За одсуство детаљних неуролошких прегледа новорођенчета у приличној мери су одговорни акушери и перинатолози који су избрисали причу о аномалијама деце. Тачно је да већину поремећаја у развоју плода, а посебно централног нервног система уочава гинеколог, али префињена неуролошка дешавања у мозгу могу да се установе само прегледом новорођенчета. Реч је о поремећајима мозга на молекуларном нивоу, где нема уочљивих структурних и функционалних поремећаја.

* Како да се таква ситуација промени?

- Пре свега, парови треба благовремено да прво посете генетско саветовалиште. Да би имали здраво потомство ово треба да буде правило за све, а не само за оне код чије се деце испољила нека генетска болест. У генетском саветовалишту се ради детаљна анамнеза породичног стабла, у коме може да се открије и спречи појава и најмање генетске аномалија, као што је, примера ради, у случају настанка хемофилије, која се наследно добија од оца. Заправо, наука је данас на таквом нивоу да генетским инжињерингом може да се издвоји болестан ген и замени здравим.

ПРОВЕРА РЕФЛЕКСА

НЕУРОЛОШКИ преглед обухвата преглед сваког рефлекса, при чему се пажња усмерава на држање тела, главе, чуло вида, слуха... Ако беба пречесто плаче и стално је узнемирена иако је сита, сува, окупана, треба отићи лекару јер се можда ради о неком неуролошком проблему. Бебе са млитавим или згрченим мишићима треба подвргнути физикалној терапији. Код неке деце јавља се урођена млитавост што за последицу може да има кашњење у неким развојним фазама, као што је учвршћивање главе, седење, проходавање. Што се тиче очију, беба има нормалан вид ако на јачу светлост реагује скупљањем и трептајима капака, а ако на јаке звуке реагује трзајима, јасно је да добро чује. Код нормалног рефлекса хватања, беба грчи прстиће на рукама и ногама ако јој се додирују дланови или табани, јер покушава да ухвати то што је додирује. Овај рефлекс на рукама нестаје у трећем или четвртом месецу а на табанима се задржава док не уђе у другу годину...