Наташа Пејовић спада у категорију најперспективнијих и најкреативнијих дизајнера црногорске модне сцене, чијом је новом колекцијом за сезону пролеће/лето 2019. отворен овогодишњи “Фасхион Wеек” у Црној Гори.

Поред раскошних и гламурозних модела, по којима је препознатљива, као израз њене аутентичности намеће се и софистицирана једноставност, која у комбинацији са одабраном палетом боја, материјала и уникатним ручним радом, њеним колекцијама даје специфичну ноту вечне елеганције, која нема рок трајања.

Овог пута Наташа, ипак, иде корак даље и неочекивано представља изазовну прет-а-портер колекцију која оставља упечатљив и снажан утисак.

Спектакуларном ревијом отворили сте овогодишњу црногорску недељу моде. Шта вашу нову колекцију издваја и чини посебном?

До сада сам увек креирала нешто што је врло слично високој моди, у смислу инспирације, израде, материјала, количине тканине потрошене по једном моделу, и то је наилазило на феноменалне реакције, али, на крају, када купци дођу код мене у студио, бирају мало смиреније комаде, јер жене немају пуно прилика у којима би носиле толико свечане и романтичне ствари. И сама често носим сведенију гардеробу, тако да сам овог пута одлучила да урадим комерцијалну колекцију која је у потпуности носива. Гламурозна је и елегантна, али базирана на мирнијој форми што се тиче линија, тонова, ручног рада, украшавања и свега осталог. Седамнаест нових модела је представљено публици и веома сам поносна што су реакције фантастичне.

Шта можемо издвојити као ваш аутентични печат, као неисцрпну инспирацију за креативност и уметнички израз?

Све ми је интересантно, одмалена уживам у дизајну. Романтични, свечани и елегантни комади су ми одувек били најинспиративнији, али када радим моделе за свој студио, за себе или за неке друге пројекте, волим да се мало одмакнем од таквог правца и направим нешто урбано, модерно и изазовно. Уживам да комбинујем различите стилове и у зависности од тога где се представљам, бирам шта ћу приказати. Кроз све моје колекције је проткан стил педесетих и шездесетих година прошлог века, јер је то, за мене, најинспиративнији и најбољи период што се тиче моде. Тада је жена, заиста, била жена у правом смислу те речи. Лепа, негована, отмена, тајновита. Тада се славила женственост. Данас се све променило, али ја у свом раду не одустајем од тог правог гламура, који је тих година красио не само светску модну сцену, већ и филмску, али и свакодневни живот.

Мода као животни и професионални пут. Треба ли је и приватно и у послу слепо пратити, или, ипак, што је могуће више сачувати своју индивидуалност?

Моду свакако не треба пратити по сваку цену, и ја заиста верујем у то да се стил не може купити. Или га имате или немате и новац вам, у том смислу, није ни од какве помоћи. Сви они који слепо прате трендове обично и греше у свом модном изразу. С друге стране, за нас дизајнере је то веома незахвална ствар, зато што, кад урадимо ауторске колекције, вођени инспирацијом од почетка до краја, све има свој ток и причу и то буду веома интересантни и аутентични модели, али, као што сам рекла, могу се носити у ретким приликама, и због тога не можемо унедоглед да правимо такве колекције, јер живимо од овог посла и, с времена на време, морамо да се прилагодимо трендовима и прикажемо нешто што је комерцијалније и носивије.

Да ли је због тога тешко задржати јединственост и оригиналност?

Знам много феноменалних дизајнера који су школовани и одлично раде, али не могу да живе од свог посла, јер сви траже нешто посебно и другачије, а када им се то понуди, мењају ставове и приклањају се ономе што сви носе. Искушења у смислу компромиса су велика. Неко од првог дана наступа са комерцијалним колекцијама, неко полако прелази на тај колосек, и није лако наћи баланс. Готово свакодневно се појављују нови креатори, конкуренција је велика, некада и нелојална, и тешко је истрајати и остати свој, ако сте озбиљни и професионални у овом послу.

Какав је ваш став према регионалној модној сцени? Колико је инспиративна, оригинална и креативна, или се, ипак, често копира оно што пропагирају светске модне империје?

Има сјајних, веома даровитих колега, како у Црној Гори, тако и у Србији и остатку региона, али се, нажалост, много тога копира. Међутим, тако је и у свету. Често се дешава да се појави неки дизајнер који није толико познат, представи изузетно атрактиван модел, најпознатије модне куће онда ископирају тај тренд и тако почиње зачарани круг. Кад одем на неку ревију или модну манифестацију, понекад колекције толико личе једна на другу, да се стиче утисак да је исти креатор, а представља се, рецимо, њих троје или четворо. Сви су се превише приклонили тој комерцијали и због тога се такве ствари дешавају. Ја сам се, заиста, што се тиче мог креативног израза, увек трудила да осмислим нешто иновативно, желећи да прикажем нешто ново и другачије. Најновија колекција је мој први излет у комерцијалније воде, али не одступам од свог стила и свог доживљаја естетике и лепоте.

Да ли ће познаваоци и љубитељи моде у Србији ускоро моћи да се боље упознају са вашим радом?

Надам се да ћу се ове године представити на недељи моде у октобру, тако да се видимо у Новом Саду на јесен.

Мало људи зна да сте ви рођена сестра Кристине Ћетковић, супруге Сергеја Ћетковића. Како вам се допао његов нови спот сниман у Луштица Баy?

Сергејев спот је феноменалан и знала сам да ће тако бити јер је локација изузетно лепа и луксузна, али топла. Песма “Љубав” је предивна и њена порука је сјајно представљена у споту, кроз који је савршено осликан медитерански амбијент и атмосфера овог несвакидашњег места.