ДУГОТРАЈНО седење и мањак кретања лоше је по здравље и може бити потицај за развој многих болести попут дијабетеса. Но, постоји једна нуспојава дуготрајног седења када задњица једноставно 'заспи', а зове се глутеална амнезија или 'синдром мртве задњице'. То је стање које настаје када се средњи стражњични мишић упали и престане нормално да функционише.

Прочитајте још: Анализе откривају запаљење или обољење

То може резултирати боловима у куковима и у доњем делу леђа као и проблемима са скочним зглобовима.

- Разна истраживања су показала како је за људско тело пуно квалитетније прекинути смену од осам сати на послу и одрадити краћи тренинг након четири сата с циљем активације мишића и потицање циркулације, него седити 8 сати на послу, још неколико у ауту и онда отићи на дужи тренинг - саветује физиотерапеут Ђианино Будимир Бекан.

- Наше тело је адаптивно и упија обрасце кретање, а код дуготрајног седења ми нашем мозгу сугеришемо да нам глутеални мишићи не требају, а наш се мозак кроз целу еволуцију служи принципом: користи или изгуби – тврди стручњак.

Прочитајте још: Вежбајте са теговима за наглашеније мишиће

Људи који пате од синдрома мртве задњице осећају као да је тај део тела 'успаван'. То се још назива и парестезија, а прати га ненормалан осећај у телу због компресије или иритације живаца. Симптоми парестезије могу варирати од благих до тежих и могу бити пролазни или дуготрајни. Примарни извор стања је неактивност, а свакодневно седење сатима повећава ризик за развој тог синдрома.

- Једноставне вежбе које можемо користи у паузама од посла су пењање уза степенице, а две степенице у једном кораку подстаћиће још бољу активацију - саветује Бекан и додаје како је добро и уздизање на столицу па и класичне вежбе попут чучња и искорака, али је притом под знаком питања могућност извођења на радном месту.

Depositphotos


Добра вежба је и задржавање у положају получучња јер се тиме статично активирају мишићи задњице.

- Сваку од наведених вежби потребно је спроводити у трајању од једног минуат – каже физиотерапеут и додаје да уколико ни те вежбе не дају резултат потребно је направити „неурокинетик” терапију (НКТ), како би ресетовали успаване мишиће.

Како би смањили ризик од појаве синдрома мртве задњице постоје и вежбе које је могуће изводити код куће.

Depositphotos


1. Скок из чучња

Ногама станите мало шире од ширине рамена. Чучите под углом од 90 степени. Из тог положаја скочите у ваздух и вратите се у положај чучња.

2. Бочни кораци с тракама

Гумену траку за вежбање поставите мало изнад скочних зглобова. Савијте колена у благи чучањ. Ходајте бочно десет корака улево па удесно.

3. Бочни искорак

Станите усправно, затим искорачите левом ногом са стране тако да се колено савије под углом од 90 степени. Десна нога нека остане равна уз под. Поновите вежбу и десном ногом.

Ако дуго седите и почнете да осећате жмарце, устаните и прошетајте. Брза шетња или пењање степеницама вратиће мишиће у нормалан рад.

(24sata.hr)