Сваки одлазак код лекара, а поготово ако се дешава периодично, углавном се завршава захтевом да пацијент уради анализу крви, а врло често и урина. Те основне лабораторијске анализе дају увид у здравствено стање пацијента, а истовремено помажу доктору да лакше успостави дијагнозу и правилно усмери ток лечења.

Колико су ове анализе важне, поготово ако се раде превентивно, као и стручност у раду одређене лабораторије, објашњава специјалиста медицинске биохемије мр Дрина Топалов из лабораторије "Конзилијум":

- Анализа крви и урина даје информације да ли у организму постоји неки запаљенски процес, обољење бубрега, јетре или неког другог органа. За пацијента је посебно важно да има у виду да "нормални" резултати не значе одсуство болести. У ситуацији када се не осећа добро, без обзира на "нормалне" лабораторијске резултате, мора да оде код свог лекара. Такође, пацијент мора да зна да "нормалне", односно "референтне вредности" зависе од методе коју дотична лабораторија примењује, због чега резултати добијени у једној лабораторији не могу да се пореде са нормалним вредностима друге лабораторије.

* Шта то конкретно значи?

- Ако се поштују принципи добре праксе - у лабораторијама постоји добра интерна контрола, као и развијена пракса поређења са признатим европским лабораторијским кућама - резултат би морао да буде поуздан. Да би се ово спроводило, неопходно је огромно знање и дугогодишње практично искуство, стечено радом у клиничким лабораторијама. Једино тако обучен стручни руководилац може да прати процес, контролише и ауторизује добијене резултате. Овај финални процес неретко захтева и потврђивање резултата поновљеним одређивањем из истог или новог узорка.

ТУМОРСКИ МАРКЕРИ Туморски маркери су такође важни параметри, јер се повезују са присуством тумора. Међутим, ови параметри немају велики значај за саму дијагнозу и првенствено се одређују да би се пратио ток болести и ефикасност примењене терапије. Да би могли да се користе у те сврхе, неопходно их је одредити пре било ког терапијског приступа. Са том стартном вредношћу пореде се све остале вредности добијене током терапије, и једино тако је могуће процењивати ефикасност терапијског приступа - истиче овај стручњак.

* Шта подразумева анализа крви?

- Подразумева оптимални минимум, довољан да у првом моменту укаже на неку патологију. У оптимални минимум спада пре свега седиментација, која представља брзину таложења еритроцита, односно црвених крвних зрнаца. Она показује да ли у организму постоји инфламаторни, односно запаљенски процес. Ако га има показује да постоји, али не и где је. Узрок може бити било где у организму и да потиче од многих обољења, као што су, примера ради, реуматска, тумори... Понекад седиментација може да буде и мирна, али то не значи да запаљенског или неког другог процеса нема. У оваквим ситуацијама се примењује систем елиминације или потврђивања. Веома повећана, рецимо троцифрена седиментација у односу на нормалну вредност, увек представља озбиљан знак, и неопходно је да се тражи узрок.

* А крвна слика?

- Крвна слика подразумева број црвених и белих крвних зрнаца, концентрацију хемоглобина, хематокрит који представља однос течног дела крви и крвних ћелија, тромбоците, односно крвне плочице важне за процес коагулације и леукоцитну формулу која подразумева однос у белој крвној лози, односно леукоцитној. Крвна слика се, пре свега, одређује код сумње на анемију или малокрвност, бактеријску и вирусну инфекцију, као и код хематолошких обољења, попут леукемије и других болести крви. За ову анализу микроскоп и добар стручњак су од пресудне важности, нарочито када се ради о болестима крви.


* Траже се и вредности шећера?

- Глукоза или шећер скоро увек се везују за дијабетес. Обавезно се одређује особама које више пију воду, више мокре и губе на телесној тежини. Појединачно одређивање глукозе није најбољи показатељ стања њеног метаболизма. Много поузданији параметар је HBA1c, који показује просечну вредност глукозе у последња два до три месеца и не зависи од тренутног уноса хране. Његово повећање сигуран је знак да је процес одржавања нивоа глукозе поремећен и да је велика вероватноћа да је пацијент дијабетичар, нарочито ако су испољени и већ поменути знаци дијабетеса.

* Зашто се одређује липидни статус?

- Липидни статус, односно анализа масноћа у крви, обухвата одређивање доброг (ХДЛ) и лошег (ЛДЛ) холестерола, као и триглицерида. Ови параметри су један од фактора ризика за болести срца и крвних судова. У зависности од степена поремећаја, као и односа између наведених параметара, зависи и који ће терапијски приступ лекар применити. У првом реду саветује се промена животног стила, која подразумева одређену дијету, физичку активност, престанак пушења... Лекови се уводе тек на крају и у случају када претходне мере не дају жељене резултате. Важно је напоменути да се липидни статус мора одредити пре и после лечења. За ову анализу пацијент не треба да узима храну најмање шест, а најбоље је дванаест сати пре узимања узорка крви.

* Због чега су занимљиви ензими јетре?

- Ензими јетре или трансаминазе, такође су важни за анализу. Ови налази показују првенствено статус ћелија јетре и жучних путева. Додуше, трансаминазе могу бити повећане и у баналним ситуацијама, као што је узимање великих количина витамина или других суплемената, али и у веома озбиљним обољењима као што су вирусни и други хепатитиси, аутоимуна обољења, карциноми... Ако су повећања значајна прво треба искључити инфекцију вирусима хепатитиса А, Б и Ц (ретко Д и Е), али и другим хепатотропним вирусима који нападају овај орган, да би се благовремено спречило ширење инфекције. Уз трансаминазе често се истовремено одређују и алкалне фосфатазе, gama-Gta и билирубин. Ови параметри омогућавају да се са већом поузданошћу процени да ли је узрок поремећаја у самој јетри или у пре или постхепатичним путевима, слезини, жучној кеси, панкреасу... Све ове анализе су битне, јер ако се у њима детектују поремећаји неопходно је обратити се доктору, који ће, уколико постоји потреба за тим, предложити додатне дијагностичке процедуре, као што су ултразвучни преглед трбуха, магнетна резонанца, скенер, биопсија јетре...

* Шта је још обавезно у оквиру рутинског скрининга?

- Креатинин и уреа су такође обавезни део рутинског скрининга и не треба их изоставити. Неретко се догоди да "апсолутно здрава" особа након лабораторијског испитивања заврши на хемодијализи, а да претходно ниједним знаком или симптомом није упозорена на озбиљан проблем са бубрезима. Вредности урее и креатинина су у овим ситуацијама истовремено и знатно повећане, и знак су озбиљног оштећења. Изоловано повећање било урее или креатинина није повезано са поремећајем функције бубрега. Креатинин је повећан и код појачане физичке активности, обољења мишићних ћелија и још неких болести, као уосталом и уреа.


ПРЕГЛЕД УРИНА

Рутинском анализом урина често се открива поремећај рада бубрега, обољења уринарног тракта, дијабетес, као и уринарне инфекције. Цитолошким прегледом урина прилично поуздано се потврђује или одбацује сумња на тумор мокраћне бешике. Присуство еритроцита у мокраћи среће се и код туберкулозе бубрега, а код мушкараца и у случају обољења простате - наводи мр Топалов.