СЕДАТИВИ и антидепресиви често се узимају без одобрења и надзора лекара, а у жељи да се смире, многи заборављају да лекови из ове групе, ако се користе неконтролисано, могу да имају нежељена дејства. У Србији годишње се попије чак 5,3 милиона кутија лекова за смирење. А, они, како професор Слободан Јанковић, клинички фармаколог Клиничко-болничког центра Крагујевац, упозорава у интервјуу, за "Новости", могу да изазову озбиљне здравствене последице.

Професор Јанковић каже да седативи и антидепресиви могу да делују на органе и ткива који су удаљени од централног нервног система. Тако, на пример, оштећење јетре може да буде директна последица дејства ових лекова која настаје после дуготрајне некотролисане примене. Повећан ризик од крварења из гастроинтестиналног тракта, који настаје због дејства на слузокожу, такође је могућа последица примене лекова из ове групе.

* Које све последице могу да настану ако се антидепресиви узимају годинама, без лекарске контроле?

- Вишегодишња неконтролисана употреба доводи до поремећаја сексуалног функционисања, пораста телесне тежине, поремећаја сна, презнојавања, повећаног ризика од крварења из дигестивног тракта, повећаног ризика од остеопорозе и прелома костију и повећаног ризика за настанак дијабетеса и пораста или пада јона натријума у крви.

МИГРЕНЕ И БОЛОВИ У ЗГЛОБОВИМА * МОГУ ли нежељене појаве да се уоче на време? - Неки антидепресиви могу код један од 10 одсто пацијената да изазову симптоме налик на кијавицу, зујање у ушима, или главобољу типа мигрене, болове у зглобовима, дакле врло разнородне појаве. Сваки симптом или знак неког поремећаја у организму који се јави за време узимања ових лекова треба да буде сигнал пацијенту да одмах оде код свог лекара и провери да ли се можда ради о нежељеном дејству лека.

* А, које су могуће последице седатива?

- Осим зависности, постоје многе друге опасности. Једна од студија је показала да је ризик од настанка деменције код старијих особа које користе дуготрајно седативе око 60 одсто већи него код оних који их не користе. Повећан је ризик и од озбиљних оштећења функције јетре. Ови лекови слабе контролу покрета и продужавају реакционо време, што значи да постоји већи ризик од падова, прелома, па чак и саобраћајних несрећа.

* Колико најдуже могу да се користе у континуитету, да не настане штета по организам?

- Не постоји прецизан одговор, али свакако да је примена релативно безбедна онолико колико су је клиничке студије пропратиле. Обе врсте лекова, и седативи и антидепресиви, испитивани су у контролисаним клиничким студијама које углавном трају до две године.

* Шта се дешава након две године коришћења?

- Коришћење лекова дуже од овог периода је ретко испитивано у контролисаним клиничким студијама, док се релативно мало опсервационих студија бавило тим проблемом. Ипак, схваћено је да ризици од штетних последица постају све већи како се продужава време неконтролисане примене, што значи, на пример, да је ризик после 10 година примене сигурно већи, него после пет година примене. Такође, дужа примена од 10 година показала је веома слабу ефикасност ових лекова и већу учесталост нежељених дејстава.

* Како ови лекови утичу на особе које већ имају неку хроничну болест?

- Свакако да друга обољења повећавају ризик од нежељених дејстава ове две групе лекова. Антидепресиви и седативи могу ступити у интеракцију са лековима које пацијенти узимају због других обољења. Осим тога, сама обољења чине одређена ткива осетљивијим на дејство седатива и антидепресива. На пример, многи антидепресиви утичу на рад срца и могу понекад да изазову аритмије, посебно ако их пацијент иначе има, или ако је његов срчани мишић ослабио или оболео.

* У којој мери дуготрајно коришћење ових лекова утиче на понашање?

- Седативи појачавају дејство природних супстанци у мозгу, које смањују активност нервних ћелија. Отуда особе под њиховим дејством успорено реагују на стимулусе из спољашње средине, постају често поспане, смањује им се способност размишљања и памћења. Антидепресиви, с друге стране, повећавају ослобађање супстанци у мозгу које имају функцију да повећавају активност нервних ћелија, те су зато корисни у стањима депресије, када је дејство тих супстанци ослабљено. Предуго и неконтролисано коришћење обе врсте лекова доводи до промена рецептора на нервним ћелијама. Оне се прилагођавају присуству синтетичке супстанце и постају мање осетљиве на природне супстанце.