СВЕ је више научних сазнања о позитивним и важним ефектима пробиотика на здравље, али у општој популацији се о томе још мало зна. Недавна анкета показала је да чак половина испитаника за пробиотике није ни чула. И они који их користе имају много недоумица око тога која је улога пробиотских бактерија, како да изаберу одговарајући пробиотик, када би требало да га узимају...

Значај пробиотика у превенцији и терапији признаје и Светска здравствена организација. Став СЗО је да добре бактерије, које садрже пробиотици, у одговарајућој количини делују повољно на здравље пацијента.

Пробиотици се примењују у превенцији антибиотске дијареје, у току и након терапије антибиотицима, у случају акутне дијареје узроковане ротавирусима, у случају путничке дијареје, која је сада због сезоне годишњих одмора учесталија него иначе. Пробиотици се, међутим, препоручују и у случају озбиљних болести.

- На основу резултата клиничких студија направљене су клиничке препоруке за употребу конкретно дефинисаних пробиотика у случају лечења и превенције акутног гастроентеритиса, односно акутне упале која захвата желудац и танко црево, а као последица се јавља и акутни пролив - каже професор др Томица Милосављевић, интерниста - гастроентерохепатолог и председник Научног одбора Удружења гастроентеролога Србије. - Такође, и у случају некротизирајућег ентероколитиса, тешке и по живот опасне болести код превремено рођених беба.

Нису, међутим, сви пробиотици истог квалитета. За квалитет пробиотика важно је да произвођачи имају документоване и регистроване пробиотске сојеве. Тако, на пример, пробиотски сојеви који долазе из Пастеровог института у Паризу имају и своју генетску "личну карту".

- Важно је да постоји контрола квалитета у процесу производње пробиотских бактерија како би се спречила појава генских мутација - каже професор Милосављевић. - Оне могу да доведу до преношења генетских промена између бактерија с обзиром на то да су у питању живи микроорганизми. Главни проблем свакако представља могућност преноса генетске промене која доводи до појаве отпорности патогених бактерија на антибиотике. Такав приступ контроле евентуалне генске мутације приликом производње пробиотских бактерија даје велику сигурност и лекару и пацијенту.

Имунитет човека највећим делом ствара се у цревима, и док у њима постоји баланс - 85 одсто добрих, у односу на 15 одсто лоших бактерија, говоримо о равнотежи. Али баланс у нашим цревима може лако да се поремети услед болести, стреса, старења, а посебно употребе антибиотика.

- Ако некритичким коришћењем антибиотика уништимо микроорганизме, као што кукољ превлада у житу, тако Clostridium difficile превлада у цревима и изазове болест - објашњава професор Милосављевић. - Доказана је веза између промене цревне микробиоте са настанком гојазности, шећерне болести, метаболичког синдрома, а изгледа и са настајањем болести органа за варење хране, нервозног дебелог црева, запаљењских болести црева, али и рака дебелог црева. Састав цревне микробиоте има важну улогу и у регулисању понашања. Постоји веома важна интеракција између мозга и дигестивног система у којој бактерије и те како учествују.


ЗАШТИТА ОД РОЂЕЊА

Деца рођена природним порођајем, од мајке наслеђују око 40 одсто цревне микробиоте, односно свих микроорганизама у цревима, а деца рођена царским резом, која не доживе директан контакт са мајчином микробиотом, имају већи ризик да пате од екцема или других алергијских обољења - каже професор др Томица Милосављевић. - Значај цревне микробиоте је велики и за варење, синтезу неких витамина, апсорпцију бројних корисних материја и самим тим исхрану целог организма.