ХИПЕРАКТИВНОСТ и недостатак пажње, синдром познат и под називом Attention deficit hyperactivity disorder (АДХД), донедавно се везивао само за дечји узраст. Међутим, према последњем истражвању, од 30 до 70 одсто деце има АДХД и у одраслом добу, а испоставило се да сидром може да се развије и у одраслом добу.

Доктор Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора болнице "Лаза Лазаревић", каже у интервјуу за "Новости" да овај поремећаја има 2,2 одсто популације старости до 18 година, и готово 2,8 одсто старијих.

- Нека истраживања у Америци су показала да повећана употреба дигиталних медија повећава ризик од појаве АДХД за 10 одсто - каже др Ивана Сташевић Карличић. - Ризик је већи код дечака и тинејџера који су имали депресију или историју проблематичног понашања.

* Због чега се појављује поремећај пажње?

- Тачан узрок АДХД није потпуно објашњен, сматра се да је у питању комбинација више фактора као што су генетика, различитости у структури и функцији мозга. Постоји већа учесталост АДХД код превремено рођених беба, деце рођене са малом тежином, код особа са епилепсијом, као и код особа које имају оштећење мозга настало или пре рођења или у каснијем животном добу.

* У ком узрасту се најчешће уочава АДХД?

- Најчешће почиње у раном детињству и адолесценцији. То је обично у првих пет година живота. Дијагноза може да се постави у било којем животном добу, с тим што се критеријуми везани за измене у понашању усклађују са узрастом.

НАЈЧЕШЋИ У САД * ДА ли је учесталост овог поремећаја везана за географска поднебља? - Чињеница је да учесталос АДХД значајно варирра међу земљама и континентима. Најмања је у Африци и Азији, док је највећа у САД.

* Како поремећај утиче на понашање деце?

- Код деце са АДХД оштећење когнитивних функција је уобичајено, а специфични застоји у развоју моторике и говора су чести. Карактеришу га недостатак истрајности у активностима које захтевају когнитивно ангажовање, као и тенденција преласка са једне активности на другу, без окончања било које. Ту су затим дезорганизација, лоша контрола покрета и претерана активност.

* На који начин се АДХД препознаје код одраслих?

- Хиперкинетичке особе су често неопрезне и импулсивне, склоне инцидентима, често имају дисциплинских проблема због непромишљеног кршења правила, уместо разумног противљења. Њихови односи су често социјално проблематични, без уобичајене опрезности и резерве. У одраслом добу, такође, могу имати проблеме у партнерским односима, бити изоловани и стварати проблематичне односе, због којих тешко остварују и губе пријатељства.

* Колико је тешко дијагностиковати поремећај?

- Дијагностика се започиње разговором најпре са том особом, затим са блиским људима из њеног породичног, школског или радног окружења. Потом се ради комплетна клиничка, психолошка и социјална процена, узимајући у обзир понашање и симптоме, процену психомоторног развоја и психијатријске историје и актуелног менталног стања. Скале процене и подаци добијени посматрањем су корисни, посебно када постоји недоумица у постављању дијагнозе. Дијагноза се поставља када су испуњени критеријуми и када поремећај умерено или тешко нарушава психолошко, социјално, школско или радно функционисање.

НИЈЕ ИСТО ШТО И ЛОША КОНЦЕНТРАЦИЈА * КАКО се АДХД разликује од лоше концентрације? - У склопу АДХД постоји поремећај концентрације, али поремећај концентрације није специфичан само за АДХД, он може бити и последица психофизичке исцрпљености, употребе различитих супстанци, других телесних и психичких стања.

* Да ли само психијатри могу да дијагностикују поремећај?

- Дијагнозу АДХД постављају психијатри, педијатри или здравствени сарадници који су едуковани из области АДХД. То могу да буду психолози, дефектолози и логопеди.

* Јесу ли лекови неопходни или поремећај може да се лечи психотерапијом?

- АДХД је трајно обољење, што значи да не постоји излечење. Терапија може да смањи симптоме и олакшава функционисање. У лечењу се примењују лекови и различити облици психотерапије, радно-окупационе терапије, социотерпијске активности, вежбе пажње и концентрације. Нека истраживања су показала да код појединих особа постоји повезаност погоршања симптома са исхраном, као и да измене у исхрани могу побољшати стање. Редовна физичка активност се, такође, сматра корисном, као и различите технике релаксације.

* Каква је веза између АДХД и депресије и анксиозности?

- АДХД не повећава ризик за друга психијатријска обољења или стања, али особе са АДХД могу имати истовремено друга психијатријска обољења, као што су анксиозни поремећаји, депресија, биполарни поремећај, Tourette синдром, злоупотреба супстанци и поремећај спавања. Истовремено постојање других психијатријских обољења погоршава АДХД и додатно отежава функционисање.