ОВЕ сезоне, ни у Србији, ни у земљама ЕУ, још није регистрован ниједан случај грознице Западног Нила. Комарци заражени овим вирусом откривени су на више локација у Србији, па иако је осетљивост на инфекцију општа, старији од 50 година, упозоравају стручњаци, ипак имају већи ризик за настанак неуроинвазивног облика болести.

Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" спроводи надзор, и према званичним подацима овог института, на територији Србије до 12. јула нису регистровани случајеви оболевања од грознице Западног Нила. Такође, према последњим подацима Европског центра за превенцију и контролу болести (ECDC), закључно са 11. јулом, у земљама Европске уније, у људској популацији нису пријављени случајеви оболевања од грознице Западног Нила.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Ево у којих осам градова у Србији има комараца заражених вирусом Западног Нила!

Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована међу људима на територији наше земље крајем јула месеца 2012. године, од када се и спроводи интензиван сезонски надзор због грознице Западног Нила. Основни циљ спровођења надзора је рано откривање случајева оболевања и њихова географска дистрибуција, откривање фактора ризика за заразу и одређивање популације под високим ризиком.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ТРИКОВИ ПРОТИВ КОМАРАЦА: Соц од кафе тера крвопије (ВИДЕО)

- Сезонски надзор у хуманој популацији почео је 1. јуна и трајаће до прве половине новембра - кажу у "Батуту".

У циљу смањења ризика од заразе вирусом Западног Нила, Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" подсећа на примену мера личне заштите од убода комараца. То подразумева употребу репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном. Затим, ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје. Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу. Препоручује се и избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца - у сумрак и у зору, употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета. По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима смањен, и избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.

Савет стручњака је да најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће и из посуда које могу да прикупљају воду. У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском подручју, обавезно би се требало придржавати свих наведених мера превенције.

Грозница Западног Нила је инфективно обољење из групе зооноза, вирусне етиологије, које се на људе и животиње преноси убодом зараженог комарца. Вирус Западног Нила први пут је изолован и идентификован 1937. године у сливу Западног Нила, у области Уганде. Циркулација вируса Западног Нила је присутна на Европском континенту од шездесетих година прошлог века, али се повећање броја оболелих људи бележи у последње две деценије и има тенденцију пораста. Фактори који су допринели оваквој ситуацији су климатске промене, интензиван међународни саобраћај, ширење узрочника и вектора на нова географска подручја, излагање људи дивљим животињама и инсектима, промене у микроорганизмима (резистенција на антимикробне лекове, пораст вируленције).

До сада је вирус Западног Нила изолован код 43 врсте комараца. Инфицирани комарци доживотно преносе узрочника.Преношење инфекције на људе и друге животиње најчешће се довија убодом зараженог комарца. Комарци се заразе приликом сисања крви заражених птица. У ретким случајевима инфекција може да се пренесе путем трансфузије заражене крви, трансплантацијом ткива и органа и вертикално са мајке на дете (трансплацентарно и током дојења). Вирус Западног Нила се не преноси међу људима путем контакта.

Симптоми болести настају три до 14 дана након убода зараженог комарца. Код око 80 одсто заражених особа инфекција протиче асимптоматски. Око 20 одсто инфицираних особа има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања, ређе се јавља оток лимфних жлезда или појава оспе на кожи груди, леђа или стомака. Поменути симптоми пролазе у току неколико дана, а у ретким случајевима трају и више недеља.

Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике са знацима упале мозга (енцефалитис) или упале можданица и кичмене мождине (менингитис), односно неуроинвазивног облика болести. Тада у клиничкој слици, поред грознице и главобоље, долази до појаве укочености врата, ступора, дезоријентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе. Ови симптоми могу да трају неколико недеља, са могућим трајним неуролошким оштећењима.


НЕМА СПЕЦИФИЧНЕ ТЕРАПИЈЕ

ДИЈАГНОЗА обољења лабараторијски се потврђује на основу присуства IgM антитела на вирус Западног Нила у серуму и цереброспиналној течности. Специфичне терапије против грознице Западног Нила нема. Болест се обично завршава потпуним опоравком након неколико недеља или месеци. У случају теже клиничке слике, оболели се хоспитализује, али могућ је и фаталан исход.