ГОЈАЗНОСТ, нередовни циклуси, полицистични јајници, појачана маљавост и бубуљице код жена, најчешће указују на појаву инсулинске резистенције. Генетика, различити агенси у брзој храни, вештачке или термички лоше прерађене намирнице, могу да доводу до промена у ендокрином систему и повећања телесне масе, што је често "окидач" овог поремећаја.

- Не мора свако ко има инсулинску резистенцију да има здравствени проблем. Она значи да у основи имате склоност ка дијабетесу. Својим начином живота, исхраном, повећањем телесне масе, можете да покренете тај механизам. Уколико се открије на почетку, исхраном и вежбама проблем може да се реши у великом броју случајева. Али, уколико се не дијагностикује на време, може да доведе до појаве дијабетеса типа 2 - каже у интервјуу за "Новости" др Ђуро Мацут, ендокринолог Клинике за енокринологију дијабетес и болести метаболизма у Клиничком центру Србије,професор Медицинског Факултета у Београду.

* Зашто долази до појаве инсулинске резистенције?

- Узроци су различити, често удружени. То су лоша исхрана, гојазност, поремећаји метаболизма, утицај хормона, односно повишен ниво мушких полних хормона код жена, заједно са променама на генима и утицајем различитих хемикалија.

* Када треба посумњати да постоји овај проблем?

- Када пацијент добије у телесној маси или има генетску предиспозицију за тип 2 дијабетеса. Такође, уколико код младих жена постоји проблем масне коже, бубуљица, маљавости, али и циста и нередовних циклуса, потребан је ендокринолошки преглед.

* Колико често се греши у дијагностици инсулинске резистенције?

- Када се ради тест оптерећења глукозом, добија се вредност инсулина и гликемије. Али, не и одговор на питање да ли неко има инсулинску резистенцију, већ само да ли има скокове инсулина у крви и оштећено толерисање шећера. То значи да овај, такозвани ОГТТ тест, показује само да ли бета ћелија превише производи инсулин, или је исцрпељена.

* Која је најпоузданија дијагностика?

- У основне тестове убраја се одређивање јутарњег шећера, односно базалних вредности гликемије и инсулина. Тако се израчунава ХОМА идекс, који може да буде мера инсулинске резистенције. Ипак, најсигурнија је кламп метода, која представља одређивање потрошње шећера при истовременом давању инсулина у једну вену, и глукозе у другу вену, уз одржавање сталног нивоа гликемије. То је егзактна и компликована дијагностичка процедура, али њом се најбоље мери да ли је неко осетљив или резистентан на инсулин.

* Како је синдром полицистичних јајника повезан са инсулином?

- Жене које имају полицистичне јајнике имају већу предиспозицију за инсулинску резистенцију. Полицистични јајници и инсулинска резистенција могу да буду удружени, да постоје истовремено или да погоршавају једно друго. Када је ниво мушких полних хормона код жене присутан више него што би требало, погоршава се постојећа склоност ка инсулинској резистенцији.

* У којим случајевима проблем може да се реши дијетом и променом исхране?

- Када неко није гојазан, али има високе скокове инсулина (хиперинсулинемију), прва терапијска мера је дијета. Ако постоји гојазност, инсулинска резистенција је резултат метаболичког синдрома. Тада је потребно применити дијету и физичку активност. Она треба да буде строго програмирана и интензивна. Тако се решава проблем метаболичког синдрома, вишка килограма, а самим тим и инсулинске резистениције.

* Како се исхраном лечи инсулинска резистенција?

- Прва мера је да се избаце концентровани угљени хидрати. Најчешће се избацују претеране количине шећера, производи од белог брашна, рафинисани пиринач. Препоручљиво је јести сложене угљене хидрате и житарице са љуском или тамни хлеб, а уместо шећера умерено користити вештачке заслађиваче, као што је стевија. Најбоље је да лекар специјалиста хигијене исхране, направи индивидуални програм исхране..


* Када су потребни лекови?

- Не морају се употребљавати лекови, ако не постоји проблем који прати инсулинску резистенцију. Проблем може да представља поремећај циклуса или недостатак овулације. Иноситоли су новија помоћна лековита средстава за побољшање потрошње шећера. Користе се код благих поремећаја метаболизма шећера и инсулина. Уколико заиста постоји инсулинска резистенција, коју индивидуално треба да одреди ендокринолог, додају се лекови као што је метформин. Овај медикамент је признат за лечење дијабетеса и предијабетеса.

ХИПЕРИНСУЛИЗАМ

* Често долази до поистовећивања термина - инсулинске резистенције, хиперинсулинизма, хипогликемије и хипергликемије.

- Хиперинсулинизам је повишена концентрација инсулина у крви. То је последица или инсулинске резистениције, или клиничких стања која доводе до повећање производње инсулина из бета ћелија (као што је гојазност). Последица дуготрајне инсулинске резистенције је дијабетес типа 2. Ту имамо повећање шећера у крви, која се назива хипергликемија. Стање ниског шећера у крви назива се хипогликемија, која је најчешће последица примене неодговарајућих доза инсулина код дијабетичара.