Београд је пре три недеље био домаћин 29. Европског првенства у кенду, што показује да је вештина јапанског мачевања у Србији постала "више од игре". Она је сада и званично на пиједесталу борилачких спортова који савршено брусе ум и тело. Али да кендо није резервисан само за професионалне спортисте, већ и рекреативцима може да унесе бројне привилегије у живот, пример је Јефимија Колашинац из Врбаса.

Саговорница "Живота плус" тврди да је захваљујући јапанском мачевању побољшала физичку кондицију, оснажила тело, поправила држање, ојачала леђа, изоштрила ум, ослободила се негативне енергије и избацила стрес. А, како у граду у којем живи нема кендо клуба, без проблема прелази 100 километара до Новог Сада и назад да би вежбала борилачку вештину са Далеког истока. Израчунала је да је за четири године у ту "сврху" прешла око 23.000 километара, па у шали додаје да је то безмало раздаљина од Србије до Јапана и назад.

* Да ли је предрасуда да су борилачке вештине, па и кендо, резервисане само за људе са "снажнијом" енергијом, која се понекад тумачи и као ратоборна?

- Иронично, ја сам кренула на кендо јер сам била пример супротан од те предрасуде. Нисам се заузимала за себе и избегавала сам конфликте, и када је требало и када није. Решена да то променим, одлучила сам да кренем на неку борилачку вештину, а избор је касније пао на кендо. Требало ми је нешто да ме опусти, оснажи тело, ојача ум и подигне самопоуздање.

* Шта кендо конкретно "ради" телу?

- Побољшава држање, јача ноге, руке и абдомен, што све заједно растерећује кичмени стуб, јер мишићи преузимају терет ношења тела на себе. Готово сви брзо примете и естетски моменат. Упркос чучњевима и склековима, мени су пре кенда бутине и руке биле "критична" тачка, а сада сви примете лепо обликоване ноге и руке, које су таман толико мишићаве да би биле фино затегнуте, али и даље женствене. Будући да је лева страна тела у кенду "главна", а да је за већину нас она недоминантна, вежбајући, временом долази до боље умрежености леве и десне стране мозга - што је одлична превенција деменције.

Кендо тренинг


* У које стање ума нас доводи ако му се правилно и истрајно посветимо?

- Борбе у кенду су веома динамичне. Ту нема времена за оклевање, па ни за размишљање. Управо тако се и издигао израз shikai који означава "четири стања ума која треба избегавати" или "четири болести срца", а то су изненађеност, страх, сумња и збуњеност. Имајте у виду да су било која од њих за самураја значила и потенцијалну смрт у борби. Супротно стање од овога је heijo, што би значило да човек упркос спољним притисцима треба да буде опуштен и испољава своју праву природу (аутентичност). Изненађеност је, иначе, стање неприпремљеног ума!

Ако те противник изненади, нећеш одреаговати на време. Страх се овде тумачи као природна реакција на нешто непознато и назива се убицом ума, уз јасну поруку да је то само илузија. Сумња и оклевање нису ништа мање погубни, јер ако сумњамо у одлуке или поступке, нећемо бити у стању да квалитетно урадимо оно што хоћемо. И, на крају, збуњеност - ако нам ум није фокусиран, миран и одлучан, превише ћемо да бринемо шта треба да урадимо и који је наш следећи покрет, а то ће довести до замагљења, па нећемо моћи да предвидимо шта даље следи. Изучавајући кендо, вежбамо за стварне ситуације у животу. За живот.

Бокени

* Чувени антрополог Карлос Кастанеда је објаснио колико су борилачке вештине моћне, јер се њима превазилазе страхови. Како се то дешава?

- Могу да кажем оно што је рекло хиљаду њих пре мене - да се сваки страх превазилази суочавањем. Штос је само у томе да научите да исконтролишете себе да би ваш дух био миран и да урадите оно што треба упркос томе што се плашите! Осећај после тога вредан је свих непријатности и стрепњи које носи суочавање са оним од чега имамо страх. Уосталом, у кенду су битне посвећеност и истрајност. Самим тим што сте толико пута дошли на тренинг, већ сте научили шта су ред, рад и дисциплина.