ЗАШТИТА од сунца није неопходна само на плажи, већ и свакодневно, на свим изложеним деловима тела. Јер, чак 60 одсто инфрацрвеног (ИР), и ултраљубичастог зрачења кожа "упије" у градским условима, а безбедног излагања сунцу готово више да и нема, упозоравају лекари поводом почетка нове кампање "Не буди црвен као рак", коју трећу годину заредом води Компанија "Хемофарм" и Удружење "Родитељ". Правило да "између 11 и 16 сати нема сунчања", упозоравају лекари, више не важи јер сунце пржи и рано ујутру, тако да дерматолози препоручују директно излагање тек у касним вечерњим сатима, па и тад обавезно са заштитом.

Од укупне сунчеве енергије која долази до површине Земље, највећи део зрачења, чак 54 до 56 одсто представља ИР зрачење, 39 одсто је видљиво светло, а око пет до седам одсто је УВ зрачење.

Непријатно црвенило које се појављује на кожи после небезбедног сунчања највидљивији је ефекат штетног зрачења сунца, али су последице прекомерног излагања сунцу дугорочне и много озбиљније - од бржег старења, тзв. фотостарења, до меланома, најопаснијег карцинома коже. Оштећење коже изазивају УВБ и УВА зраци, али и ИР-А зраци, који најдубље продиру у кожу.

- Треба бити веома опрезан са инфрацрвеним А зрачењем - каже дерматолог др Невенка Докмановић. - За разлику од УВ зрака који оштећују ћелијску мембрану, ИР-А зраци пролазе у саму ћелију, у митохондријама доводе до оксидативног стреса и ослобађања слободних радикала. Тако долази до структурних промена у колагену, што додатно знатно убрзава процесе (фото)старења коже већ изазваног УВ-зрачењем. У свакодневном животу потребно је да се посебно чувамо и од штетног инфрацрвеног (ИР-А) зрачења, а не само од нежељених штетних ефеката УВА и УВБ зрака.

Педијатар др Горан Вукомановић из Универзитетске дечје клинике, каже да ефекти кампање за безбедно сунчање видљиви у пракси: мање деце сада долази у "Тиршову" са опекотинама од сунца, родитељи се више распитују о правилном сунчању, што значи да имају свест о томе да изостанак заштите од сунца може да има озбиљне последице.

- Претерано излагање коже сунцу већ од првог дана има велики утицај на стање коже током целог живота - каже др Вукомановић. - Потребно је да се користе препарати доказане ефикасности, јер коришћење крема које нису проверене може да доведе до опекотина и оштећења коже. Обратите пажњу да одабрана крема обавезно има заштиту и од инфра црвеног ИР-А зрачења, а не само од УВБ и УВА зрака. Идеално би било да одабрана крема садржи иновативне природне филтере.

Заштитну крему треба намазати 15 минута пре изласка на сунце. У градским условима то ће бити довољно. На плажи, међутим, тај поступак би требало понављати на свака два сата, а ако се после купања кожа суши пешкиром, и физички уклања заштитна крема, мазање треба поновити после сваког брисања.

- Децу до треће године уопште не би требало водити на море - каже др Докмановић. - Природни хлад није довољна заштита од штетног зрачења сунца, а на мору имамо и рефлексију од воде и песка. Ако сте у дилеми који заштитни фактор да узмете за децу или одрасле, узмите највећи - 50 плус.


КОРИСНО КАД ЈЕ УМЕРЕНО

ОД шест људи који су се од детињства неопрезно сунчали, један ће оболети од меланома, а то није болест старијих, најчешћа је између 19. и 35. године живота - каже др Невенка Докмановић. - Спречавањем да дете изгори на сунцу значајно се смањује ризик од меланома. Сунце нам је неопходно, јер подстиче синтезу Д витамина, и ниво серотонина, а доказано је и да је рак дојке чешћи у земљама са мало сунчаних дана, али морамо бити обазриви на сунцу.