НИЈЕДАН пацијент у Србији пред операцију, због девијације, или само естетике, није тражио да му повећају нос. Или, бар, естетски и пластични хирурзи, који су се за викенд окупили у Београду, на стручном скупу о хирургији носа, не памте такав случај. Носеви се овде исправљају или смањују, али догађа се да резултат буде и естетски и функционално - неприхватљив. Струковно удружење СРБСАПС организовањем едукација покушава то да промени.

Нико не жели већи нос, а ми смо, као и Грци, Италијани, Турци прилично "носати", и у ери пренаглашеног инсистирања на идеалним пропорцијама лица, и тела, изрека "мој нос, мој понос" дефинитивно више не важи, па све и да је тачно кинеско читање лица, по којем облик носа открива животну снагу и сексуалну потенцију.

Код нас корекција носа није међу најчешћим захватима у естетској хирургији. У свету јесте, одмах иза липосукције и корекције груди, али је то и даље једна од најспецифичнијих интервенција у естетској хирургији.

- Због тога што у њему имамо све структуре ткива, нос је врло деликатно "радити" - каже др Виолета Скоробаћ Ашанин, председник СРБСАПС, и председник Одбора за безбедност пацијената и смернице европског удржења ЕАСАПС. - Базичним курсевима какав је био овај о хирургији носа, са 13 предавача, Удружење покушава да подигне стандарде, и да међусобно, разменом искустава, отклонимо све недоумице, како би резултат операција био најбољи могући.

Међу предавачима су били и професори Синиша Којић, Бобан Ђорђевић, Смиља Тудзарова Гјоргова...

Доктор Милош Ковачевић, оториноларинголог у Хамбургу, један од 10 најбољих специјалиста ринопластике у Европи, каже да хирург који не зна да реши функционалне проблеме носа, не треба да ради ни естетику.

- Око 80 одсто популације има функционалне проблеме са носем, и ако се уради естетска корекција, а не реши профлем функције, онда она може драстично да се погорша - каже докторка Виолета Ашанин Скоробаћ.

Применом нових техника нос сада може да се коригује у свим равнима.

- Три су нова тренда у хирургији носа: примена ултразвучног ножа, који прецизно сече кост, без тзв. линија ломљења кости, затим исправљање дефекта деловима хрскавице које повезујемо фибрином, и letdown техника, заправо ренесанса једне старе методе оджавања носног дорзума, односно леђа носа, када се цео нос са функцијама гурне позади, и примењује се када се нос криви у једној осовини - објашњава доктор Ковачевић. - Све то хирургу омогућава да комплетно мења нос пацијента.

Доктор Ковачевић је урадио више од 7.000 операција носа, између осталог и прву трансплантацију костију ребра на нос. То је погодно код пацијената са танком кожом јер је примећено да ожиљци испод коже и скупљање коже мењају изглед носа после операције.

- Резултат операције, без обзира на све већу доступност "алата", и нове методе, ипак највише зависи од вештине хирурга - каже докторка Виолета Скоробаћ Ашанин. - Пошто је нос централни орган на лицу, види се и минимална асиметрија.

Теже је поправљати лош резултат естетског захвата, него радити прву операцију. Доктор Владислав Рибникар, некадашњи кадар ВМА, каже да је тад већ скинуто доста хрскавице и костију, има много ожиљног ткива и та секундарна оштећења морају да се надоместе имплантатима, најчешће од ребра.

- За нос је важно да изгледа природно после операције и да је прилагођен лицу - прича др Рибникар. - Пацијенти често долазе са сликом носа какав желе. У томе нема ничег лошег, јер бар стичемо утисак какав се нос пацијенту свиђа, али ако не одговара његовом лицу то му се мора и рећи. - Најчешће доносе слике Џорџа Клунија, Бреда Пита и Џорџа Буша.


СПЕЦИЗИЧНА И АНЕСТЕЗИЈА

АНЕСТЕЗИОЛОГ, професор др Добрила Радојевић, која је радила у Институту за кардиоваскуларне болести "Дедиње" и Краљевској болници у Катару, каже да је и анестезија при операцији носа специфична у односу на друге операције:

- Због повећаног крварења, сливање крви у унтрахевију плућа би било веома ризично за пацијента, зато се усна дупља тампонира газом. За успех операције есенцијални су знање и вештина анестезиога: оперативно поље мора да буде бескрвно, а вредности крвног притиска и пулса ниже од уобичајених. Да се не би угрозила кардиоваскуларна стабилност пацијента неопходно је да се перманентно одржава баланс посебним лековима чије дозирање мора да буде пажљиво. Потребна је потпуна будност пацијента када се ослобађа тубуса да би могао спонтано да дише на уста и контролише рефлекс гутања. После операције носа чести су мучнина и повраћање и неопходна је медикаментозна превенција, што код других операција није уобичајено.