У МУЗЕЈУ анатомије човека Института за анатомију Медицинског факултета у Београду, у "Ноћи музеја", вечерас ће бити представљено - право чудо анатомије. То је оригинални комплет 1.547 слајдова анатомских дисекција са оригиналним стерео пројектором - "стереоматик" из 1962. године. Све заједно је заправо рана претеча 3Д пројекција, и својеврстан раритет у светској анатомији, која је судећи по овом сведочанству моденту 3Д технологију, у ери без компјутера, освојила пре филмске индустрије.

Слајдови ће бити приказивани на оригиналном платну, оном које је коришћено на измаку прве декаде друге половине прошлог века, са пројектором који има два објектива да би се се две слике, гледано кроз специјалне наочаре, стопиле у једну. Тад је то било ништа мање него чудо технике.

Пројектор са слајдовима, вредан око 100.000 евра, поклон је професора др Бранислава Видића, професора анатомије Универзитета Џорџтаун у Вашингтону, Музеју анатомије човека.

- У старом амфитеатру Института за анатомију биће континуирана стереоскопска презентација слајдова из Атласа дисекцованих хуманих препарата др Давида Басета (1913-1966), професора анатомије на Медицинском факултету Универзитета Вашингтон у Сијетлу - објашњава професор Милан Милисављевић, кустос Музеја анатомије човека. - Он је аутор стереоскопског Атласа анатомије човека, који је представљен у сарадњи са Вилијамом Грубером, проналазачем Viewmaster система стереоскопског гледања слајдова. Тако је серија упарених слајдова пројектовањем на овај начин добијала дубину и богатство детаља, што је у анатомији веома значајно.

Овај изузетан рад чини колекција од 1.547 упарених слајдова сопствених хуманих препарата са цртаним и обележеним легендама, у сарадњи са три уметнице, током 17 година рада, издатим 1962. године у 24 књиге Атласа. Др Басет је сам дисековао све препарате, на послу, а и код куће у гаражи, изузетно вешто и брзо. Нажалост, стална изложеност формалину довела је до токсичног дејства на плућа, тако да је по објављивању Атласа врло брзо млад преминуо. За пројекцију се користи оригинални стерео-пројектор из 1962. године, уз коришћење индивидуалних стерео-наочара, што је примењено за приказивање 3Д филмова.

Фото: "Ноћ музеја"

- То је хит у овој ери дигитализације да се види како је ишао развој технике, тако су настале 3Д пројекције у биоскопима, али тек после овог пројекта у анатомији - каже професор Милисављевић. - Осим на великом, слајдови ће се прказивати у "Ноћи музеја" и на малом платну у Музеју анатомије човека, који је у организацији ове манифестације имао велику подршку професора Ласла Пушкаша, шефа катедре за анатомију Медицинског факултета, и проф. Бранислава Филиповића, директора Института.

Поред овог "чуда" анатомије, у холу Института, испред амфитеатра, постављена је стална изложба оригиналних цртежа на папиру из Збирке анатомских табли Миљанић-Франц. Цртеже великог формата израдио је Hippolyte Frantz (1876-1944), најталентованији француски медицински илустратор тог доба. Јединствена и вредна колекција од 36 медицинских цртежа из 1920. године, укупне је површине од 99,7 метара квадратних. Збирка је уврштена за културно добро решењем Музеја науке и технике, после израде студиозног елабората ове најстарије наставне збирке Медицинског факултета Универзитета у Београду.

- Великим залагањем др Јелене Јовановић Симић, кустоса Музеја науке и технике и Музеја СЛД, покренули смо и акцију оснивања Музеја Медицинског факултета у Београду, који би обједињавао више постојећих музејских колекција - прича проф. Милисављевић. - Захваљујући средствима Министарства културе и информисања до сада је завршена конзервација 14 табли, и биће још шест, али због недостатка већих средстава 16 табли до даљег остаје незбринуто, у јако лошем стању.

Музеј има пуно импозантних експоната, али највеће интересовање је, ипак, увек изазивао мулаж женског леша коришћеног за дисекцију, који се приписује познатој играчици и авантуристи Маргарети Гертруди Зеле, познатијој као Мата-Хари (1876-1917), чија је глава дисекована и послужила је за израду мулажа површинске и дубоке дисекције.


БАЛСАМОВАНЕ ГЛАВЕ

ДВА пластинирана дисекована хумана попрсја из колекције професора Гинтера фон Хагенса, плаћена 40.000 евра, део су сталне поставке и изложена су на почасном месту у Музеју - каже професор Милан Милисављевић. - Користе се у настави. После чланка у "Вечерњим новостима", 17. 6. 2017. стигле су као донација нашим студентима. Фотографија коју смо послали аутору и наша захвалност, навели су Фон Хагенса да предложи донацију Музеју, засада не знамо шта ће то бити. Сваки пластинирани препарат се припрема око годину дана, најпре фиксира формалином, дисекује, импрегнира силиконом и полимеризује на крају. Најидеалнија средства наставе, јер су хуманог порекла, вечита су, не влаже, не масте, а могу да се лако преносе.