ПЕТ оброка дневно штети здрављу, тврди др Мирсанда Станић, професор хумане генетике, гинеколог и ендокринолог. Разлог је, каже, у интервјују за "Новости", што инсулин у крви због честог јела не може да се врати у нормалу, па може да дође до интолеранције на глукозу и хиперинсулинемију. Оба поремећаја узрокују многе здравствене проблеме, а могу да буду окидачи за развој шећерне болести, нарочито код оних који су генетски предиспонирани.

Професорка Станић сматра да је довољно да се једе једном до максимално два пута дневно:

- Требало би да се хранимо онако како су се хранили наши преци, када није било изобиља као данас. Сасвим је довољан јутарњи и послеподневни оброк, од намирница са нашег поднебља. Дакле, без икаквих егзотичних биљака и додатака јелима. После оброка инсулин у крви расте до нормалне границе и метаболизму је потребно два до три сата да га врати на нормалу.

* Који симптоми указују на повишене вредности инсулина у крви, односно хиперинсулинемију?

- Мршави и они који нису гојазни хиперинсулинемију могу да препознају по драматичним нападима глади, који су праћени нервозом и дрхтавицом. Други битан симптом је, ако су јутарње вредности шећера смањене. Када је о гојазнима реч, они сви имају повишене вредности инсулина у крви. Питање је само да ли високе вредности инсулина у крви изазивају дебљину, или је дебљина узрок хиперинсулинемије. Али, у сваком случају хиперинсулинемија је присутна. Само изузетно мали број људи који су гојазни немају хиперинсулинемију.

* Колико људи пати од хиперинсулинемије и како се овај поремећај дијагностикује?

- Сматра се да се хиперинсулинемија јавља код 5 до 10 одсто становништва. Међутим, најновији подаци говоре да је тај број далеко већи, и да је хиперинсулинемија много чешћа. Данас су чак и бебе у мајчиној утроби изложене храни која садржи велике количине шећера и она им ремети метаболизам. Дијагноза се поставља помоћу ОГТТ (тест интолеранције на глукозу) са инсулинемијом.

* Зашто је хиперинсулинемија опасна и како се лечи?

- Високе вредности инсулина у крви убрзавају процес старења организма и доводе до низа обољења. Највећи ризик је развој шећерне болести, али овај поремећај повећава и склоност ка канцерима, кардиоваскуларним обољењима, бубрежној слабости, остеопорози, реуми, пратилац је синдрома полицистичних јајника... Лек за хиперинсулинемију не постоји. Мора да се промени начин исхране који сасвим искључује угљене монохидрате, брашно и већину индустријских намирница уопште. Уз то, треба да се повећа физичка активност, јер она покреће мишиће и сагоревање шећера и тако се смањује ниво глукозе у крви. Угојене особе обавезно морају да се врате на нормалну тежину, иначе никаква терапија не помаже.



* Да ли су два оброка дневно довољна да се не осећа глад?

- Гладовање је корисно за организам. Не би требало да се једе ако се не осећа глад. Данас се, међутим, тешко гладује, јер су људи пресити, а раније су били хронично гладни или полугладни. Савремени човек има оброк за оброком, па још између јела нешто пије или грицка. А управо таквим навикама се изазива интолеранција на глукозу и хиперинсулинемија. То је у потпуној супротности са нашим генетичким профилом. У прошлости човек није имао толико хране да једе пет пута дневно, већ су хормон ситости и хормон глади стално били у равнотежи.

ШТЕТАН КОЛИКО И ШЕЋЕР

* Како инсулин утиче на процесе у организму?

- Инсулин заједно са глукагоном регулише ниво шећера у крви. Његове високе вредности су штетне колико и високе вредности шећера. Инсулин покреће многе биохемијске механизме и гене. Зато је одговоран за велики број поремећаја и уопште нарушавање здравља ако је дуго изнад нормалних граница.

КОЛАЧ ПОСЛЕ РУЧКА

* Да ли би и здраве особе требало да избегавају угљене хидрате?

- Постоји правило за трпезом које каже да се десерт увек једе на крају. То је зато што оброк већ подигне ниво инсулина у крви, тако да када одмах иза ручка поједемо колач или парче пите инсулин неће радикално да се повећа јер је већ одреаговао на претходни оброк. Да ли се правилно хранимо можемо да знамо по томе колико брзо огладнимо после оброка. Јер, ако смо дуго сити онда смо јели нискогликемијску храну која споро подиже шећер у крви.