Често смо сведоци да се више особа жали на главобољу, бол у желуцу, крсном делу кичме или неком другом месту. И свима, без разлике, нуди се иста палета лекова против болова. А онда, бол умине и на њега се заборави. Када се поново јави понавља се иста прича, а да се врло често не завири у дубину проблема и истражи најскривенији узрок који до њега доводи. Међутим, остеопатским приступом могуће је открити и најтананије узроке сваке врсте бола и поремећаја у организму, јер се пацијент анализира у целости у "погледу комплетног физичког здравља и његових психоемоционалних одредница".

Шта овај приступ подразумева и о каквој грани медицине је реч, објашњава Драган Анђелковић Д.О. (доктор остеопатије) који се за ово звање школовао и дуги низ година радио у Италији. С обзиром на то да је Министарство здравља Србије признало ову грану медицине као вид лечења, сада води Центар за остеопатску едукацију у Београду.

- Остеопатија је мануелна, комплементарна и интегративна грана медицине, која се бави, грубо речено, "намештањем" зглобова и унутрашњих органа. Заправо је реч о изузетно суптилним покретима руку који успостављају баланс целокупног организма. Корен води из грчке речи osteo, што значи кост, и pathia, односно патња, која се односи на психофизичко стање организма. Лечење се усмерава на такозвани "троугао здравља" у који спада тело у целини, психоемоционална компонента и биохемијски аспект који обухвата исхрану и ваздух који удишемо. Овај приступ је апсолутно у складу са дефиницијом Светске здравствене организације која подвлачи да је здравље стање потпуног физичког, менталног, душевног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и изнемоглости.

* Како се понаособ третирају сегменти "троугла здравља"?

- Физичко тело подразумева намештање зглобова и унутрашњих органа, што је у неку руку много лакше од довођења у ред психоемоционалне компоненте која је најтежа. Радом на психоемоционалној компоненти неопходно је разоткрити трауме из најранијег детињства, за које је потврђено да утичу на наше физичко стање касније током живота. Када се оне разоткрију много је лакше довести особу до излечења уз препоруку одређеног начина исхране као неопходног коректива, ако се покаже да је она узрок одређених здравствених тегоба.

* Због чега се оболели најчешће јављају?

- Највише се јављају због болова у кичми и леђима проузрокованих неправилним држањем тела, које је нарочито изражено приликом седења. Неко ће рећи да то може да се среди методом хиропраксе која подразумева враћање било ког помереног зглоба или пршљена у физиолошки положај, што је тачно. Међутим, остеопатија, осим примене ове методе, иде још корак даље и терапијски третира околне сегменте, односно унутрашње органе које такође треба довести у равнотежу да би болови и други здравствени проблеми нестали. У зависности од тегоба примењује се висцерална или кранијална остеопатија.

* Шта ове видове остеопатије карактерише?

- Висцерална остеопатија обухвата мануелне третмане унутрашњих органа, односно "намештање" желуца, бешике, дебелог црева, бубрега, јетре, илеоцекалне валвуле, односно мишићног механизма смештеног на споју танког и дебелог црева у доњем делу абдомена. Кранијална остеопатија такође подразумева суптилне и лагане додире, али по фасцијама, односно опнама главе, и потпуно је неинвазивног карктера. Бави се траумама насталим од инцидената, као и емоционалним траумама, а показала се веома ефикасном у педијатрији, нарочито код беба ради елиминисања породичних траума. Суптилним притисцима се, заправо, тежи довођењу нервног система у хармонију. Лаганим додирима се делује на краниоспиналну течност, односно ликвор, који кружи по мембранама главе и спушта се у кичмену мождину. Краниоспинална течност, иначе, може бити притешњена у кичменом стубу због разних траума, а може и због опште нервне напетости. Овом терапијом може да се успостави нормалан проток ликвора, а коштане структуре доведу у правилан положај.

ПОГУБНОСТ "ЗАБОРАВЉЕНИХ" СТРАХОВА

Разоткривање психоемоционалне компоненте и отклањање страхова који датирају из најранијег детињства врло је важно за свеукупно здравље. Бол у желуцу, примера ради, може бити због "несварених" емоција од раније. Неправилно дисање може да се јави због подсвесних страхова које носимо још из детињства, а који често управљају нашим животима. Због страхова се исто дешава и са надбубрежним жлездама и стварањем високог адреналина. Емоционални страхови код жена последице остављају на материци и јајницима. Емоционалне трауме остављају трагове од зачећа до седме године, када се формира карактер личности, али су наши пратиоци кроз цео живот и испољавају се кроз најразличитија обољења - наглашава наш саговорник.

ПЕТ ЕМОЦИОНАЛНИХ РАНА

Из најранијег детињства се наслеђује пет емоционалних рана, које, уколико се не отклоне, могу да праве озбиљне проблеме касније у породици, послу, са децом, у друштву уопште. Наслеђују се од родитеља, а могу да се испоље у форми одбијања, напуштања, издаје, понижавања и неправде - каже овај стручњак.

* Одбијање се везује за период зачећа до прве године, а испољава се код особа које су из неког разлога биле нежељене или је мајка желела да прекине трудноћу. Оне носе маску бегунца, неспремне су да се суоче са већином животних ситуација. Склоне су дијареама, аритмији, алергијама, дијабетесу, али и канцеру.

* Рана напуштања формира се између прве и треће године, када је дете заборављано у обданишту, код куће, или му се није посвећивало довољно пажње. Тај осећај напуштености остаје уграђен за цео живот. Такве особе су склоне увек да од себе праве жртву, да би на себе скренуле пажњу. Обољевају од ретких болести.

* Превара или издаја везује се за родитеља супротног пола који емоције није пружио на прави начин, већ је више афектирао. Има везе и са нерешеним Едиповим комплексом. Ова рана се јавља између четврте и пете године, а такве особе у одраслом добу постају велики бизнисмени, али и велики лажови, у које никада не бисте посумњали. Њихова маска је контролор у држави. Пате од гастроинтестиналних тегоба.

* Понижавање доживљавају жене а преноси их мајка. Лако се препознају по вишку килограма, а носе тесну одећу иако знају да ће доживети додатно понижење. Њихова маска је мазохиста, дозвољавају да им се мајка меша у цео живот, до крајњих граница хоће да помажу другима, не мислећи на себе. Имају страх од слободе, трпе у брачној заједници, претерано једу... Склоне су кардиоваскуларним болестима

* Рана неправде настаје између шесте и седме године, а преноси је родитељ истог пола. Ове особе су физички привлачне, успешне у свом послу, теже перфекционизму. У младости избегавају интимне везе да се не би открила њихова несавршеност. Са мајком имају хладан однос. Крију се иза маске крутости, односно ригидности. Склоне су обољевању коштано-зглобног система, односно дегенеративним болестима.