ОМАГЛИЦЕ и несвестице могу да буду и симптоми успореног срчаног ритма. Сматра се да је нормалан број откуцаја срца за одраслу особу између 60 и 100 у минуту, а све вредности испод се медицински карактеришу као спорији срчани ритам, или брадикардија. Ово стање може да указује на широку палету обољења, али може да буде и сама "природа" срца и да не даје никакве симптоме.

Професор др Синиша Павловић, кардиолог Клиничког центра Србије, каже да узрок брадикардије најчешће остаје непознат, али да се иза тог непознатог узрока може "крити" и слабија исхрањеност срчаног мишића крвљу, а успорени срчани рад прва је манифестација тог дефицита.

- Успорени срчани рад не мора да буде везан само за срчана обољења јер га виђамо и код пацијената са смањеном функцијом штитасте жлезде - каже професор Павловић. - Чест је и код спортиста, утренираних особа, али постоји и као конституциона форма код пацијената код којих у дугом временском периоду не даје било какве симптоме.

Професор Павловић објашњава да савремена медицина прихвата као нормалан број откуцаја срца и вредност изнад 50 у минуту. Разлог за ову корекцију је у широкој примени лекова из групе блокатора бета рецептора који су врло корисни за срце, који се од стране кардиолога често прописују, а који имају ефекат на успорење срчаног рада до одређене мере.

Иначе, током ноћи срчани рад успорава и до 40 откуцаја у минуту, али и за нијансу спорије. Због тога се ноћни рад сматра посебним оптерећењем и у свету се другачије вреднује.

- Човек није биолошки конципиран да буде оптерећен током ноћи - каже професор Павловић. - Зато за професије које имају ноћни рад требало би да се предвиде посебне бенефиције или материјална надокнада. Нарочито је погубан култ "ноћног живота" који је популаран међу младима.

Успорени срчани ритам испитује се и евентуално лечи само када даје симптоме или је толико изразит да дугорочно представља опасност за пацијента.

- Уколико се сумња на успорени рад срца, а нема потврде електрокардиограмом, препоручује се холтер мониторинг - каже проф. Павловић. - За период од 24 сата регистровања електрокардиограма се у највећем броју случајева може потврдити или искључити дијагноза успореног срчаног рада, а уколико је неопходно холтер је могуће носити и неколико дана. У изузетним случајевима код пацијената код којих постоје нејасни узроци спонатаних губитака свести могу се уградити испод коже и мали апарати који су "ловци на догађаје" и који ће регистровати електрокардиограм уколико до поремећаја у срчаном раду дође.


СПОРИЈЕ, АЛИ ДУЖЕ

ПРОФЕСОР Синиша Павловић каже да по неким статистикама људи са успореним срчаним ритмом живе дуже, али да још дуже живе они којима срце не ради пребрзо.

- У зоологији је познато да дуговечне животиње имају спорији срчани рад, а оне које имају убрзани срчани рад живе краће - каже наш саговорник. - Правило није апсолутно применљиво на људску популацију, али је близу применљивости.