ЗАШТО неки људи већ на уласку у треће доба постају дементни, а неки и дубоку дочекају "оштрог ума", још не постоји егзактно објашњење. Једино се зна да је старење главни фактор ризика за развој ове болести, али не код свих. Према неким теоријама, деменција се, пре него што почне испољавање симптома, развија 12 година, а по неким мишљењима чак 25 година. Ризик да се постане дементан повећава се после 65. године живота и расте на сваких пет година. Највећи број оболелих региструје се у 75, док је после 85. године дементно чак 40 одсто старих.

У интервјуу за "Новости" проф. др Елка Стефанова, неуролог Клиничког центра Србије, каже да човек достиже врхунац у процесима учења и памћења у 21. години живота и да се тај добар ниво одржава до 65. године:

- После 65. године може да се смањи капацитет учења, али не долази ни до каквих оштећења која утичу на когнитивне функције. Дакле, и старији људи могу да уче потпуно нормално само им је можда потребан већи број понављања. Активно учење и памћење у значајној мери спречавају развој деменције.

* Да ли хроничне болести, које су често пратилац старења, утичу на способност учења и памћења?

- Стално мерење крвног притиска, правилна исхрана код дијабетеса, проблеми са несаницом или друге хроничне болести могу да делују у општем смислу демотивишуће на особу. Међутим, оне не спречавају да се "мозак вежба", да се особа дружи са породицом, али и пријатељима. Тако да су најважније добра воља, заинтересованост и радозналост. То су кључне особине које утичу на очување и виталност менталног здравља. Једино је проблем када потоји оштећење слуха и радикално слабљење вида, тако да би та стања требало спречити и лечити на одговарајући начин.

ЗАБОРАВЉЕНО ЗАУВЕК * Који симптоми упућују на пропадање памћења? - Када особа не може да се сети скорашњих догађаја, разговора или других људи знаци су да је деменција присутна. Свима може да се догоди да забораве, али дементним особама ништа не може да помогне да се сете онога што су заборавили. Такође, деменција значи и јављање проблема у свакодневном функционисању, као што је попуњавање уплатнице, одлазак у пошту или банку. Врло брзо се губи и та оперативна способност.

* Због чега је онда тако висок проценат дементних после 85. године?

- Није сасвим познато шта утиче на то да се код некога развије деменција, али за спорадично јављање деменције старост је најважнији фактор ризика. Углавном, свега 2,5 одсто пацијената је генетски предиспонирано за ову болест. Ипак, оно што је познато јесте да повлачење у себе, смањивање контаката са другим људима, неспремност на промене и незаинтерсованост у савладавању новина и уопште незаинтересованост за свакодневне догађаје брже води у проблеме са учењем и памћењем, тачније у деменцију. Особе које у зрелим, па и старијим годинама имају много обавеза, спорије старе у сваком смислу.

* Како одлазак у пензију утиче на заинтересованост за учење, савладавање нових вештина?

- Код нас доминира такав културолошки феномен да људи мисле да када оду у пензију завршили су са свим интересовањима. У свету људи планирају чиме ће да се баве када се пензионишу. Врло је важно и да се по престанку рада уче нове ствари, савладавају нове технике без обзира на то о чему је реч. Важно је да и у овом периоду живота човек има чему да се посвети, да га нешто мотивише. Свеједно да ли је то брига о унуцима, учење страног језика или одлазак на плес.

* Шта се дешава ако није тако?

- Ако дође до повлачења и усамљености онда је то велики проблем, јер тада човек брже стари и пропада. Јако је битно да људи буду свесни да старење не значи нужно болест, већ је и то период када могу да се догоде промене и човек се суочи са изазовима. Дакле, колико је особа спремна да користи све благодети живота, у толикој мери може да сачува виталност и добро здравље.

* Постоје ли лекови или препарати који могу да допринесу очувању когнитивних функција?

- Ниједна студија до сада није показала да постоји нешто што би могло да превенира деменцију, нити да превенира пропадање, нити да продужи живот. Студија која је трајала седам година, са великим дозама препарата и витамина који се препоручују за боље памћење, такође је показала да нема ефекта. Само може да буде већа штета него корист.

* Који су конкретни савети за очување оштрине ума?

- Важно је развијање нових способности, свакодневно лагана физичка активност, исхрана која одговара медитеранској трпези, дружење и планирање активности.