ПРЕМА светском просеку 10 одсто беба се роди превремено, док је у Србији учесталост превремених порођаја знатно смањена и тренутно износи 6,8 одсто, према подацима Института за јавно здравље "Батут". То значи да се на 65.000 порођаја превремено роди око 4.500 беба у нашој земљи, што је знатно мање него претходних неколико деценија.

Институт за неонатологију у Београду збрињава 20 одсто од укупног броја превремено рођене деце и 50 одсто беба које се роде са тежином испод 1.500 грама.

- Морталитет беба које су рођене испод 700 грама је смањен и стопа преживљавања износила је 63 одсто у 2017. години. Када су у питању деца која су на рођењу била тешка између 1.000 и 750 грама, преживљавање је било 84 одсто у 2017. години - рекла је директорка Института за неонатологију Милица Ранковић Јаневски, на 34. симпозијуму под називом "Новине у неонатологији".

Иако су резултати све бољи захваљајући новинама у неонатологији, велики број ризичних трудноћа настаје због све већег броја зачећа из вантелесне оплодње. Зато је ризик од превременог порођаја тренутно готово немогуће "искоренити".

- Имамо велики утицај медицински потпомогнуте репродукције, које се остварују код оних жена које раније, из бројних разлога, не би могле да остваре материнство. Код ризичних трудноћа, постоји велики ризик од превременог порођаја. И поред напретка у неонатологији, укупна статистика се не помера једноставно и лако - каже др Милица Ранковић Јаневски.


ПОСЕБНА ИСХРАНА

Деца рођена са тежином од хиљаду и мање грама, која се рађају веома мршава, захтевају посебан режим исхране. Једна од ствари које тренутно изучавамо јесу питања из области исхране најризичније групе, којима се бави кабинет за неонаталну исхрану. Осим тога, преиспитиваћемо предности и мане скрининга, који се већ 30 година примењује за хипертиреозу код деце - каже др Милица Ранковић Јаневски.