ЧВОРОВИ у штитастој жлезди најчешће су обољење овог органа, наричито у женског популацији и јављају се код једне од 12 до 15 жена, али није сваки чвор за операцију.

У интервјуу за "Новости" професор др Иван Пауновић, начелник Центра за ендокрину хирургију Клиничког центра Србије, каже да је операција неопходна када постоји више чворова и ако су они велики па притискају душник или једњак, или се због њих сама жлезда спустила иза грудне кости.

- Код пацијената који имају само један чвор за који је колор доплер прегледом уврђено да има хаотичну прокрвљеност, а клиничким прегледом код хирурга да је чвор тврд, неравне површине и непокретан приликом гутања, онда се саветује операција. Пре тога, зависно од налаза колор доплера и клиничког прегледа ради се и пункција танком иглом. Узимају се ћелије на анализу да би се утврдило да ли су малигне или бенигне.

* Како пацијенти реагују када им се предложи операција?

- Није мали број оних који због страха од хируршког лечења избегавају да се на време јаве ендокрином хирургу. Када њихова струма достигне значајне димензије или када се јаве тегобе услед притиска на остале органе врата, тек тада траже помоћ. Наравно, тада је ризик од настанка специфичних постоперативних компликација много већи због величине струме.

* Да ли су честе компликације након операције штитасте жлезде?

- Нису. Чак је и сам рез на врату код већине пацијената готово неприметан. Најзначајније специфичне компликације су оштећење живца који омогућава покретање гласних жица, што може да изазове привремену или трајну промуклост, и оштећење малих жлезда на капсули штитасте жлезде, односно параштитастих жлезда. Иначе параштитасте жлезде стварају хормон који се назива паратхормон и који регулише метаболизам калцијума. Недостатак овог хормона доводи до појаве грчења. Учесталост наведених компликација се јавља код један до два одсто пацијената и углавном код оних код којих је уклоњена цела штитаста жлезда.

Професор др Иван Пауновић

* У чему се разликују обољења штитасте жлезде?

- Постоје две кључне групе обољења тироиде. Прва је она у којој су ТСХ и хормони штитасте жлезде нормални, али у самој жлезди су се појавили један или више чворова. Другу групу чине болести у којима штитаста жлезда ствара вишак хормона, дакле присутна је хипертиреоза чији узрок најчешће може да буде Грејсова болест или токсична полинодозна струма. Прва група болести може да захтева само праћење пацијента, примену лекова или примену хирургије. Друга група захтева најпре примену лекова, а уколико нема резултата, примену других метода па и операција штитасте жлезде.

* Када се примењује хирургија у случају Грејсове болести и токсичне полинодозне струме?

- Код ових обољења, ако лекови не дају резултате, најчешће се примењује тотално одстрањивање штитасте жлезде и/или њеног већег дела. Ова операција се стручно назива тотална тироидектомија, а циљ је да се Грејсова болест брзо и ефикасно излечи.

* Да ли се и карцином штитасте жлезде лечи њеним одстрањивањем?

- Рак штитасте жлезде је три пута чешћи код жена, а иако се јавља у свим узрастима најчешћи је после тридесете године. Постоје четири типа овог рака од којих је најчешћи папиларни и мешовити папиларно-фоликуларни, који чини 75 одсто свих карцинома штитасте жлезде. Позитивно је да је већина карцинома штитасте жлезде излечива, што се постиже тоталном тироидектомијом.


ГОДИШЊЕ 600 ОПЕРАЦИЈА

* ДA ли су болести штитасте жлезде у порасту?

- Не би могло да се каже да су у порасту. Разлог због чега су све учесталије је тај да је сада дијагностика којом се откривају веома доступна. Осим тога, штитаста жлезда је највећи ендокрини орган у људском организму, стога не чуди да је најчешће погођена болестима. Током прошле године у центру за ендокрину хирургију оперисано је 679 пацијена због доброћудних и малигних болести штитасте жлезде.


ДИЈАГНОСТИКА

* КОЈОМ дијагностиком се откривају болести штитасте жлезде?

- То је пре свега преглед компетентног доктора, потом ултразвучни преглед, у случају постојања чвора биопсија танком иглом, као и утврђивање нивоа хормона у крви. Функција штитасте жлезде се регулише стварањем хормона ТСХ у хипофизи која се налази у глави. ТСХ "надгледа" нашу крв и региструје да ли су хормона штитасте жлезде Т4 и Т3 у мањку или вишку.