За блажени чкаљ (Cnicus benedictus), бодљикаву, лепљиву, зељасту биљку жућкастих цветова, која расте и до метар, већина људи у први мах помисли да је бескорисни коров. Међутим, име и дуга традиција њене примене у лечењу тај став у потпуности оповргава. Чудесне моћи потврђују и њена необична имена, у Италији је зову бенедикта, бискупова брада, божији плашт, папино зеље, дивљи Јерусалим...

У средњем веку коришћена је за лечење великог броја тегоба, посебно желуца, срца и болова у слезини. Јака горчина блаженог чкаља је природни лек, што доказује и чај од осушених цветних главица и листова. Једногодишња биљка потиче са Медитерана, а протеклих векова се одомаћила широм Европе, тако да је има и на Балкану. Расте на ораницама, због чега је ратари и третирају само као коров.

За потребе лечења се бере док цвета, без корена, а плодови одмах након зрења у јесен. Ситно се исецка и суши у хладу. Пре свега садржи гликозидну, горку материју кницин због које је посебно делотворан. У већој количини има и етерично уље, танин, калијумове, калцијумове и магнезијумове соли, а у плоду и масно уље.

НАРОДНИ РЕЦЕПТИ Вино - Прави се тако што се две до четири супене кашике ситно исецканог и осушеног блаженог чкаља прелију литром белог вина. Остави се да одстоји осам дана, уз повремено мућкање. Садржај се потом процеди, а лековито вино сипа и пију 1-3 ракијске чашице пре јела. Овај напитак је посебно ефикасан за желудац, али и чисти плућа од слузи. Чај - Справља се тако што се кашичица ове биљке прелије са 2 дл вреле воде, поклопи и остави да одстоји 15 минута. Након тога се процеди, пију се 2-3 шоље на дан.

У традиционалној медицини користи се за спољашњу и унутрашњу потребу. Чај или вино од блаженог чкаља помажу код гастритиса, надимања, опстипације и других тегоба органа за варење, оболења жучи и јетре, а нарочито против жутице. Биљка се препоручује за анемију, прочишћава крв и повољно утиче на срце. Изузетно је ефикасна и код болести плућа, поготово у почетној фази упале, кашља и астме. Помаже код нередовних и болних менструација, упала и грчева материце. Ублажава главобољу и вртоглавицу, нервозу и хистерију, меланхолију и несаницу.

Познаваоци народне медицине тврде да је суштина деловања блаженог чкаља у јачању организма, будући да подстиче метаболизам и бољу размену материја, елиминише штетне састојке, односно врши детоксикацију. Од њега се праве влажне топле чајне облоге које су мелем за чиреве на кожи, ране које тешко зарастају и промрзлине. Делују и код осипа, акни, опекотина сваке врсте, дезинфикују места убода инсеката и угризе од животиња. Да би ефекат био јачи, уз облоге би требало да се пије и чај који истовремено чисти крв и ствара услова за бољи рад ћелија и брже излечење. Отворене ране су се вековима посипале и прахом ове биљке, пошто се осуши и смрви.

Блажени чкаљ се користи и у свежем стању, плодови се жваћу и гутају у случају затвора односно опстипације, а олакшавају и повраћање у случају тровања организма.