ИНТЕРВЕНЦИЈЕ на јетри сврставају се у најзахтевније и понекад, да би се пацијент излечио, мора да се отклони чак 80 одсто овог органа. Ипак, најтеже болести као што су цироза и тумори могу успешно да се оперишу захваљујући напретку у хирургији и способности овог органа да се сам обнавља, одстрањени део се регенерише за неколико година.

Да промене на јетри више нису проблем за хирурге у Србији, потврђује и операција недавно изведена на Војномедицинској академији, која је до сада урађена свега десетак пута у свету. Захваљујући хируршком тиму професора доктора Дарка Мирковића, начелника одељења за хепатобилијарну и панкреасну хирургију, пацијенткињи су премештени крвни судови јетре и креиран нови крвоток до срца, уградњом вештачког графта дужине 25 центиметара.

У разговору за "Новости", професор Мирковић каже да је на овај начин пацијенткиња избегла трансплантацију и да јој је живот спасен.

* По чему је ова интервенција специфична?

- Приликом операције јетре у другој установи, жени је повређена вена. Због тога је сва крв, уместо да иде у срце, пролазила кроз јетру која је временом постала преоптерећена и почела да отказује. Због тога смо урадили "вештачку вену", односно графт, да крв преусмеримо тамо где треба. Операција је рађена на трбуху и отвореном срцу истовремено, што је права реткост. На овај начин, избегли смо трансплантацију и жена је сада добро, успешно се опоравља.

* Због чега се операције на јетри сврставају у најзахтевније?

- Јетра је орган кроз који пролази највише крви, око 1.500 милилитара за минут. Истовремено, физиолошка својства, односно епицентрални венски притисак треба одржавати у нормали, што је доста комплексно. Раније су се због тога операције прекидале, како не би дошло до превеликог губитка крви и смртног исхода. Сада, захваљујући оспособљеним хирурзима, радимо било коју операцију са минималним губитком од свега 100 или 200 милилитара крви.

ОРГАН ЧЕКА 30 ПАЦИЈЕНАТА * Колико људи у Србији тренутно чека трансплантацију јетре?
- Тренутно имамо 30 пријављених кандидата, и то није алармантан број. Заправо, будући да смо 10. у Европи по количини алкохола који попијемо и да је то главни узрочник за цирозу, права је срећа да нема више оболелих. Ипак, треба узети у обзир и то да смо познати по томе што се пацијенти касно јављају лекару и дуго крију да их нешто мучи. Због тога је важно упутити апел и схватити да је време најважније за излечење многих болести, укључујући и малигне.

* Које су најчешће болести јетре које морају да се лече хируршки?

- У Србији су, нажалост, најучесталији тумори. Примарни тумори се јављају у ћелијама јетре и делу жучних путева, док су секундарни тумори метастазе. Након одлуке конзилијума, код пацијената са овим обољењима може да се радити интервенција. Операције се успешно изводе у случају тумора, цирозе јетре и других тешких обољења, али под условом да се пацијент на време обратио лекару. Многе ретке болести се, такође, успешно лече. Недавно смо оперисали девојку од 22 године, која је имала ендокрини тумор и 70 одсто јетре смо морали да одстранимо. Она је сада добро и успешно се опоравља.

* Колико је хирургија напредовала у овој области?

- До пре 10 година, нисмо имали обучене специјалисте и било је незамисливо радити, на пример, одстрањивање четири сегмента јетре. Данас отклањамо 70 или 80 одсто јетре и пацијенти се након тога успешно опорављају. Ранијих година се мислило да код пацијента са метастазом на јетри нема излечења, па се никаква терапија није спроводила. Развојем хирургије, чак и метастатски тумори могу да се оперишу. То смо постигли едуковањем кадрова и савременим хируршким помагалима. На клиникама као што је ВМА, имамо бар по једног хирурга који је стучњак у овој области.

* Које интервениције на јетри су раније сматране ризичним, а данас се рутински изводе?

- Многе бенигне промене су захтевале важну операцију, а сада се сматрају рутинским интервенцијама. То је, на пример, ендепска болест, односно болест паразитарних циста, која је протеклих деценија била честа на југу Србије и у Далмацији. Такође, камен у жучној кеси и цисте јетре данас се успешно отклањају лапораскопским приступом. На тај начин, прави се мањи рез, пацијент се брже опоравља и има мањи ожиљак. Постоје покушаји да се уместо класичне оперативне методе уведе лапораскопија, али то још није заживело.

* У којим случајевима је трансплантација још неопходна?

- То су најчешће цироза јетре, метаболичке болести и примарни тумори величине до пет сантиметара. Алкохолна цироза у поодмаклом стадијуму, генетски поремећај примарна билијарна цероза, аутоимуна болест склерпозирајући холагитис, од које углавном оболевају младе жене између 30 и 40 година, такође захтевају транспланатцију. Једна од опасних, метаболичких болести је и Вилсонова болест, односно поремећај метаболизма бакра, од којег најчешће оболевају мушкарци између 20 и 25 година. На Западу су учестали хепатитиси Б и Ц, али су у Србији ипак ређи. Све ове болести неминовно доводе до поремећаја функције и губитка јетре, због чега је трансплантација једино решење.


ЦИРОЗА ЗБОГ ГАЗИРАНОГ СОКА

* Да ли се у праси сусрећете и са неким естремним примерима?

- Да. Младић из Ниша (19) добио је цирозу јетре, која се замало завршила смртним исходом. Дошао је у лошем стању, нисмо знали шта је у питању. Онда смо сазнали да пије 2,5 литра "кока коле" дневно. Једва смо га спасли, мало је фалило да умре. Велике количине шећера из овог пића пореметиле су функцију јетре и довеле до цирозе. Осим шећера, анаболици које користе спортисти нису довољно испитани и пуни су протеина, па могу бити јако опасни и изазивати хепатитис.