ДУГ боравак у води који омекшава кожу и слаб имунитет главни су разлози гљивичних и бактеријских инфекција у сезони купања у базенима, рекама и језерима. Иако је вода у базенима хлорисана, одговарајуће температуре и киселости, променљиво време, нарочито екстремно висока спољна температура, нарушава њену исправност и погодује ширењу инфекција. Посебан проблем је то што се посетиоци не придржавају хигијенских мера, па тако многи инфекцију "зараде" не у води, него ходајући боси и седећи на мокрим површинама, на ивици и око базена.

- Најчешће су гљивичне инфекције које се препознају као кружно црвенило на кожи која се перута - каже др Милица Марковић, дерматовенеролог Завода за кожне и венеричне болести у Београду. - Ове промене могу постепено да се шире на трупу и екстремитетима, као и на стопалима.

Докторка Марковић саветује да је најбоља превенција купање пре уласка у базен, као и туширање чистом водом по изласку из њега.

- Гљивичне инфекције коже углавном се једноставно лече, применом лекова у виду крема и шампона, међутим, уколико нека од гљивица захвати нокатну плочу на стопалима, терапија може да буде дуготрајна и неизвесна. Зато се за најупорније гљивичне инфекције прописују и антигљивични лекови, који се пију.

Инфекцијама на купалиштима најподложнији су хронични болесници, који већ имају ослабљен имунитет, као и деца. Ипак, опрезност се саветује и другима, јер је свака повреда или иритација коже "отварање врата" патолошким микроорганизмима. То практично значи да треба избегавати купање уколико постоје посекотине и огреботине на кожи, као и после депилације, педикира и других иритирајућих третмана. Пожељно је променити мокар купаћи костим, јер седење у мокром утиче на ширење инфекција, а папуче и пешкир би требало да остану суви.

Посебно је опасно купање на језерима и рекама, јер је опасност од заразе већа.

- Инфекција псеудомонас фоликулитис је карактеристична за нерегистрована купалишта - каже др Марковић. - Реч је о бактерији псеудомонас аеругиноса која напада фоликул длаке после купања у загађеној води. На кожи се појављује осип у виду црвених тачкица, док је фоликул длаке обично испуњен гнојем.


МИРИС НИЈЕ ОД ХЛОРА

СНАЖАН мирис који се осећа поред базена уопште не долази од хлора, већ од кисеоник-трихлорида. Ово једињење настаје као хемијска реакција између хлора и урее. Уреа, коју ствара јетра разградњом протеина, у базен доспева преко људске коже, зноја и урина.