Колико је опасан шум на срцу

Стетоскоп на срцу одмах региструје шум. Може да буде јачи или слабији, али се увек чује. То што се чује није увек знак патолошких дешавања, иако делује узнемирујуће на особу којој се дијагностикује. Нарочито су усплахирени родитељи уколико се испостави да је шум присутан код њихове деце. Како настаје шум и на шта указује, објашњава професор др Биљана Обреновић- Кирћански из Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије:

- Срце се понаша као пумпа, на левој страни испумпава пречишћену крв која је стигла из плућа, а да би у томе успело мора да направи контракцију уз затварање залистка или клапнице између коморе и преткоморе. То затварање се чује као јасан срчани тон. У моменту кад прима пречишћену крв из плућа, клапница мора да буде затворена. На десној страни срца је исти процес, само што ту плућна артерија односи крв у плућа на пречишћавање. Значи, код здравог срца чују се два тона приликом затварања залистка између леве преткоморе и коморе, као и између коморе и главне артерије аорте. Код здравог срца, такође, постоје два тона на релацији десна преткомора, десна комора, плућна артерија. Приликом аускултације срца, односно прегледа стетоскопом, не треба да се чује шум, већ само два срчана тона.

* Како и зашто се јављају шумови?

- Шумови који се чују могу бити систолни и дијастолни, у зависности од фазе срчаног циклуса у коме се јављају. Међутим, иако се чују, не морају значити оболење, нису увек патолошки. Систолни шумови могу бити потпуно бенигни и безопасни. Бенигни се обично јављају због функционалних промена у трудноћи, када се бележи повећан проток крви, као и код анемија, хипертироидизма, тахикардија. Дијастолни шум је патолошки.

* Који су шумови опасни?

- Опасни могу да буду шумови органске природе због великих промена односно оштећења на залисцима. Промене настају због неке болести или су урођене, а временом оштећују срце, погоршавају здравствено стање. Ако је оштећење велико и не лечи се, неминован је смртни исход. На пример, код сужења залиска између леве преткоморе и леве коморе крв заостаје у преткомори, притисак у њој расте, даље се то преноси у плућа, па на десно срце што постојећу промену само погоршава. То прати низ симптома, од брзог замарања, гушења, убрзаног и неправилног срчаног рада до отока ногу, трбуха... Ти симптоми најчешће наведу пацијента да се обрати лекару.

* Како лекар прецизно лоцира шумове?

- Ако постоји сужење, крв се вртложно креће производећи шум при проласку кроз сужени отвор. Шумови регистровани стетоскопом могу да се чују над аортним отвором, отвором плућне артерије, на врху срца и другим местима аускултације. Да би се установила прецизна дијагноза, користи се више метода. Ултразвук срца односно ехокардиографија је једна од њих, најчешће се примењује јер је поуздана метода, није инвазивна и добро се виде срчани залисци, срчане шупљине и велики крвни судови који излазе из срца. Заправо, ултразвук показује оно што смо наслутили слушалицама. Ултразвук показује да ли постоји органска промена на залисцима, а уз ЕКГ, рентгенски снимак и друге методе попут катетеризације срца, показује да ли постоји промена, каква је, ког степена и на који начин би требало да се решава.

* Како се шумови лече?

- Ако је шум благ најчешће се не ради о озбиљним променама на залисцима и промене се прате на годину-две дана. Посматра се како оштећење срца напредује. Међутим, код ових особа постоји додатни ризик од инфекције на оштећеним залисцима, јер су то места слабијег отпора у случају неких интервенција у организму као што је вађење зуба или интервенција у нестерилним условима. На тај начин може настати инфективни ендокардитис. Колико је ово стање озбиљно показује податак да је смртни исход забележен код 25 до 30 процената.

* Шта се код озбиљног оболевања залистака ради?

- Када се процени да је то неопходно за пацијента, примењује се неколико оперативних техника. Залисци могу да се реконструишу операцијом на отвореном срцу. Уколико је залистак тако оштећен да се не може реконструисати, одстрањује се и замењује новим од специјалног вештачког или биолошког материјала, најчешће од свиње или говечета. Биолошки залисци трају 10 до 15 година, након чега дегенеришу и морају да се мењају. Осим тога, код одређене групе пацијената TAVI методом залистак може да се катетеризацијом кроз крвни суд. Уколико су срчане мане урођене и тешког степена, оперативне технике могу да се ураде и код беба.

* Како настају срчане мане које нису урођене?

- Најчешћи узрок је аортна стеноза, односно сужење. Карактеристична је за развијене земље у којима чак трећина становништва има ову промену. За то је одговоран холестерол, триглицериди, гојазност, стрес... Тај начин живота и исхране доводи до атеросклеротских промена на зидовима крвних судова, па тако и на зиду срчане аорте. У почетку она постаје само задебљана са склеротичним талогом калцијума. Временом то прераста у сужење. На ово посебно треба да обрате пажњу старије особе јер чак 30 одсто старијих од 65 година нема нормални аортни залистак, док 2 процента има аортну стенозу. Код старијих од 85, стеноза се бележи у четири одсто случајева, док мање од половине има нормалне залиске.