Стоматолошке ординације у Србији су постале хит дестинација страних туриста. Долазе наши људи из дијаспоре, али и добро информисани странци. Степен стручности и професионализам наших стоматолога је на изузетном нивоу, а захваљујући добро разгранатом авионском превозу долазе заинтересовани из свих крајева света. Могућност да кроз стоматолошке услуге профит оствари и држава је нешто о чему се све више говори, а Министарство здравља и друге надлежне институције увелико праве правилнике и упутства о денталном туризму.

- Већ неколико година дентални туризам бележи пораст. Раније су долазили углавном наши људи из дијаспоре, али је све више странаца који на сајтовима добијају информације и бирају ординацију коју контактирају, а затим долазе. Главни разлог доласка је за њих јефтина, а квалитетна услуга, јер су наше цене прилагођене домаћем стандарду и ниже су десет до 15 пута у односу на оне у најразвијеним земљама, док је квалитет исти - објашњава професор др Алекса Марковић са београдског Стоматолошког факултета.

* Одакле странци највише долазе?

- Из Италије, Немачке, Швајцарске, Америке. Данас ништа није далеко, чак ни Аустралија. Ако нису задовољни услугом, могу да се врате и траже корекцију. Колико им је исплатив долазак у наше ординације најбоље показује пример Швајцарске, где се за комплетан рад који подразумева вађење зуба, уградњу импланта и друге радове, издвоја 60.000 евра. Код нас то све кошта 12.000 евра. Исплати им се и да долазе три, четири пута у Србију и бораве пет до седам дана. За то време плаћају смештај, исхрану, а слободно време проводе у обиласку занимљивих места, тако да код нас троше новац. Сви ти трошкови на крају не пређу цифру од 20.000 евра, рачунајући и авионске карте. Одлазе задовољни обављеним послом, а задовољна је наша стоматолошка бранша, као и држава која од денталног туризма остварује профит.

* Да ли су наше стоматолошке ординације могу да одговоре свим захтевима?

- У Београду 70 одсто ординација ради по савременим светским стандардима. Улажу у знање и опрему, па не заостају ни за компјутеризованом стоматологијом. Ниво услуга је потпуно исти као на западу. Дентални туризам за нас има и обавезујући карактер јер морамо да запослимо више лекара стоматолога, медицинског и другог особља, што донекле решава проблем незапослености. Осим тога, Стоматолошки факултет има квалитетан кадар и постоји интересовање о едукацији иностраних колега.

* Колико је тешко испунити очекивања захтевних туриста пацијената?

- Данас су пацијенти апсолутно информисани о ономе што желе. Не пристају на било какву замену недостајућих зуба. Истовремено инсистирају на функцији и на естетици, што је у реду. Важно је, на пример, да су импланти од доброг материјала и добро уграђени, како пацијент касније не би имао проблем око загрижаја, жвакања или говора. Такође се инсистира на што природнијем изгледу зуба и ако се то испуни, траже корекцију. Пацијент има право да зна који му се имплант уграђује јер постоји близу 15 врхунских система. Успешност зависи од стручњака, али и од тога да ли пацијент на прави начин спроводе оралну хигијену и да ли иду на редовне контроле. Успехом се сматрају уграђени импланти који у вилицама остају најмање 15 година.

* Да ли се наши стручњаци могу обогатити од денталног туризма?

- Око богаћења стоматолога постоји фама. Зарада постоји, али уз квалитет који то прати. Стоматолог мора да ради по домаћем ценовнику апсолутно квалитетно. Сви радови због којих странци долазе, спадају у ванстандардне услуге и за све се плаћа. У здравственим установама лечење и вађење зуба, као и хируршке интервенције, не плаћају само деца до 18 година, студенти и труднице, док пензионери не плаћају тоталну протезу. То су услуге које покрива фонд, а остале интервенције попут протетских радови, круница, уградња импланта, плаћа пацијент.