Енергетска пића постала су део свакодневице младих. Одавно их не конзумирају само на журкама, у клубовима и дискотекама, већ и на школском одмору уз ужину. За масовну употребу у великој мери су одговорне рекламе у ударним емисијама, а деца и тинејџери воле "адреналински набој", који осете када попију енергетски напитак.

* Одавно је познато да та пића нису здрава, али је и даље енигма у којој су мери опасна по здравље, нарочито ако се узимају свакодневно и у већој количини?

- Ако се пију у умереној количини, без икаквих додатака, енергетска пића не морају да оставе негативне последице. Међутим, проблем је што се најчешће комбинују са алкохолом, амфетаминима и екстазијем. То уживање без граница оставља нежељене, углавном тешке и озбиљне последице - објашњава др Весна Пантић - Палибрк, начелник Јединице за унапређење исхране и контролу здравствене исправности хране Градског завода за јавно здравље у Београду .

* Како делују енергетска пића?

- Најпопуларнија пића су она која се највише рекламирају, а популарна су код младих јер брзо и ефикасно отклањају умор, делују стимулативно, смањују стрес и потребу за сном. Због тога су омиљенија и одраслим особама, запосленима и спортистима. У комбинацији са алкохолом или дрогама, само краткорочно изазивају жељени ефекат, док дугорочно могу да доведу до дрхтавица, одузетости и мишићне слабости, несвестице, поспаности, нервозе, лупања и убрзаног рада срца, мучнине, повраћања, главобоље, грча бронхија, тешког дисања. Последица су некада и смртоносне, због чега је Европски комитет за храну у више наврата издавао упозорење да са енергетским напицима морамо бити обазриви!

* У чему се ова пића разликују од освежавајућих напитака?

- Иако су сличног укуса као обична освежавајућа пића, енергетска садрже три специфична састојка, који су појединачно или заједно присутни у знатно већој количини него у осталим намирницама. То их и чини потенцијално опасним, а састојци су кофеин, таурин и Д-глукуронолактон.

* Како спорни састојци делују на организам?

- Кофеин из енергетских напитака може да убрза рад срца, појача контракције срчаног мишића и крвни притисак. На основу већег броја студија, ефекти се јављају и при уносу 6 мг кофеина на 1 кг телесне тежине, што је посебно наглашено приликом вежбања или друге јаче физичке активности. У већини енергетских напитака кофеин је присутан до 320 мг у литру. Одрасла здрава особа која унесе једну до две лименке, по ономе што пише на декларацији производа, не излаже се великом ризику прекомерног уноса кофеина, под претпоставком га није уносила и на други начин, односно да није пила кафу. У противном, када се редовно уноси више кофеина, уз комбинацију са алкохолом, може доћи до срчаних аритмија и маскирања интоксикације алкохолом. Ако уз ово постоји и наглашена физичка активност, што може да буде и играње у дискотеци, а посебно спортски тренинг, повећава се могућност за настанак срчаних проблема, дехидрације и топлотног удара.

* Колике су нормалне дозе кофеина?

- Стручно мишљење Европске управе за безбедност хране (EFSA) је да доза од 3 мг на килограм телесне тежине за особу од 70 кг, не представља ризик по здравље. Иста количина кофеина није проблематична ако се уноси најмање два часа пре интензивне физичке активности, у нормалним условима температуре и влажности ваздуха. Наравно, ако је одрасла особа потпуно здрава, доза може бити и дупло већа.

* Колико кофеина смеју да уносе деца, адолесценти, труднице?

- Када деца узимају енергетски напитак, а иначе не конзумирају велике садржаје кофеина, могу да имају промене у понашању. То се манифестује кроз раздражљивост, нервозу, анксиозност. Исто се дешава и са трудницама. Зато на сваком паковању енергетског напитка и стоји упозорење да није за децу и труднице. Ипак, не постоји довољно информација о безбедном уносу кофеина за ове популационе групе. Међутим, Француска агенција за храну, животну околину, здравље и безбедност на раду (ANSES) је на основу пријављених нежељених ефеката код конзумената, посебно изразила забринутост због "хроничне употребе већих количина кофеинских и енергетских напитака" код трудница, дојиља, деце и адолесцената, као и особа оптерећених одређеним болестима.

* Које су последице?

- Установљено је да код трудница постоји ризик за успорени раст фетуса, а код дојиља могућност да кофеин доспе у млеко. Деца и адолесценти могу да доживе поремећај спавања и развој кофеинске зависности током живота. Уколико претерано уживају у кофеинским и енергетским пићима, могу да се јаве озбиљне компликације код кардиоваскуларних и психијатријских болесника, оболелих од неуролошких болести, пацијената са инсуфицијенцијом бубрега и оштећењима јетре.

* Како делује састојак таурин?

- Таурин је присутан у енормним количинама у енергетским пићима, а дефинитивне последице још нису до краја разјашњене. Ова супстанца, која је иначе присутна у храни, нарочито у плодовима мора и месу, дневно се уноси од 60 до максимално 400 мг, али у енергетским напицима може да буде заступљена до 4.000 мг по литру. Таурин је укључен у бројне физиолошке процесе у организму, а утицај великих доза унетих кроз енергетска пића још није довољно познат. Претпоставља се да утиче на промену понашања, повећава активност, изазива поремећај моторике, што је вероватно последица његовог дејства на нивоу централног нервног система. Али, да би се знао прецизан одговор, неопходно је спровођење неуролошких студија код људи.

* И састојак Д-глукуронолактон је део енергетских пића?

- У односу на кофеин и таурин, Д-глукуронолактон не садрже баш сва енергетска пића. Тамо где је присутан, има га од 2.000 до 2.400 мг по литру, што је изузетно велика доза, посебно када се зна да га у вину, најбогатијем извору Д-глукуронолактона, има свега 20 мг по литру. У намирницама је заступљен у малим концентрацијама, од 1 до 2 мг. Нажалост, утицај оволике количине овог састојка који се уноси путем енергетских напитака, није довољно истражен. Нарочито у интеракцији са кофеином, таурином или алкохолом.


* Зашто се у јавности ствара утисак да енергетска пића нису штетна?

- Иако ни за једну од три спорне супстанце није доказано да је штетна, не смемо заборавити Парацелзусов принцип да “количина супстанцу чини токсичном”. Сходно томе, морамо имати на уму да су и дозе састојака у енергетским напицима значајно веће него што их уносимо кроз исхрану. Наука још не располаже подацима о дневно прихватљивим дозама кофеина, таурина и Д-глукуронолактона, које се смеју уносити без последица по здравље. Зато свуда у свету стручњаци саветују избегавање или макар опрез приликом конзумирања, посебно када је реч о младим људима.

НИКАКО ПОСЛЕ ТРЕНИНГА!

На нивоу централног нервног система, кофеин и таурин имају супротно деловање. Преко различитих рецептора, кофеин делује стимулативно, а таурин инхибиторно, односно кочионо. Међутим, није искључена ни могућност стимулативног дејства обе супстанце.

На нивоу кардиоваскуларног система, таурин можда ублажава ефекте кофеина, док на нивоу бубрега оба састојка, различитим механизмима, доводе до појачаног излучивања урина и губитка натријума. Ово стање се појачава конзумирањем алкохола. Последице су нагла дехидрираност, посебно ако се ради интензивна физичка активност праћена знојењем. Зато, енергетски напици не смеју да се користе за рехидратацију, односно надокнаду течности након интензивног вежбања, јер могу да изазову акутну дехидрираност са опасним последицама - упозорава др Пантић - Палибрк.