Пост је користан и за тело и за психу

ПОСТ, који за многе има верски карактер, може у значајној мери да допринесе и очувању здравља, али и спречавању неких обољења. Истраживања су показала да заправо многе болести настају управо као последица неуравнотежене исхране.

Јеловници који се препоручују током периода поста најсличнији су вегетаријанском и медитеранском режиму. На овај начин се, током 40 дана уздржавања од намирница животињског порекла, постиже побољшање и одржање здравља.

- Хришћански пост и умереност у јелу и пићу важни су за одржавање душевног и телесног здравља - каже у интервјуу "Новостима" професор др Весна Димитријевић Срећковић, интерниста ендокринолог Клинике за ендокринологију, дијабетес и метаболичке поремећаје Клиничког центра Србије, аутор књиге "Пост пут у живот", која је настала у сарадњи са професором др Владимиром Вукашиновићем са Теолошког факултета Универзитета у Београду.

Како пост помаже очувању здравља?

Када сте на најстрожем посту телу пружате прилику да се регенерише, ослободи токсина... Будући да се углавном хранимо лоше, организам највећи део енергије троши на варење и не остаје му довољно за елиминацију токсина. Када престане да прима храну, приморан је да се снабдева из резерви које је благовремено припремио, као што је гликоген који се складишти у јетри, а затим се троше масни депозити. Постоји теорија да ћелије тумора за време поста улазе у стање мировања, престају са деобом и растом, што резултира тиме да саме себе униште.

Колико често би требало да се уздржавамо од хране?

- Корисно је уздржавање од хране једном недељно, средом или петком. Тако органи добијају заслужени одмор, убрзава се топљење масних наслага, подмлађују се ћелије и ткива, изоштрава памћење.

Шта у тим данима треба избегавати?

- Пост искључује из јеловника намирнице животињског порекла, које су извор беланчевина и засићених масноћа које утичу на повишен ниво холестерола и развој атеросклерозе. Помаже, такође, код бројних хроничних болести - депресије, дијабетеса, хипертензије, повишеног холестерола, срчаних болести, синдрома хроничног умора, бронхијалне астме, неуроза, менталних и других болести.

Да ли су исте и предности вегетаријанске исхране?

- Вегетаријанска исхрана има корисне ефекте баш због малог уноса засићених масноћа, холестерола и протеина, а повећаног уноса сложених угљених хидрата, дијетних влакана, магнезијума, калцијума, фолне киселине и антиоксиданата витамина Ц и Е. Смањен унос меса директно је повезан са смањењем масноћа и холестерола и превенцијом атеросклерозе. Дијетна влакна из воћа и поврћа повољно утичу на ситост, смањење гојазности, нормализацију масноћа и шећера у крви, крвног притиска, болести срца и бубрега, Алцхајмерове болести и превенцију рака дебелог црева.

Ако се определимо за медитеранску исхрану, шта тиме постижемо?

- Медитеранска исхрана подразумева велику потрошњу воћа и поврћа, интегралног хлеба и целог зрна житарица, орашастих плодова, плаве рибе из дубоких мора, маслиновог уља и црног вина у умереним количинама. Маслиново уље има повољне ефекте на крвни притисак и инхибицију оксидације ЛДЛ олестерола уз антитромбогени ефекат и побољшање инсулинске сензитивности. Омега-3 масне киселине имају антиинфламаторно-антитромботичко дејство, повећавају инсулинску сензитивност, а њима је богата плава риба и орашасти плодови. Дијетна влакна успоравају варење и апсорпцију хранљивих материја, смањују ниво шећера и масноћа у крви, повећавају ситост између оброка, успостављају нормалан рад дебелог црева и превенцију канцера.

Удружено, какав ефекат имају ова два начина исхране током поста?

- Сложени угљени хидрати и дијетна влакна из воћа, поврћа и житарица, којима обилује хришћански пост, доприносе регулацији телесне тежине, смањењу стомачне гојазности, фактора инфламације и тромбозе, нормализацији гликорегулације, липидног статуса, хипертензије и превенцији атеросклерозе и васкуларних догађаја. Повећан унос калијума из воћа, поврћа и ораха значајно доприносе регулацији крвног притиска. Орашасти производи садрже и мононезасићене масноће, дијетна влакна, кардиопротективне минерале и витамине.

Али и током поста исхрана може да буде погрешна и једнолична.

- Ако у току поста користимо бели хлеб, лисната теста, производе богате концентрованим шећерима, слатке напитке и сокове постоји опасност добијања у телесној тежини, а посебан ризик носи стомачна гојазност која је удружена са ризиком других компликација као што су повишен крвни притисак, поремећај масноћа и шећера у крви. Маргарин, иако је биљног порекла из сунцокретовог уља, треба искључити из исхране због транс изомера масних киселина које садржи и које настају током процеса хидрогенације. Ови транс изомери одговорни су за поремећај холестерола, ЛДЛ холестерола, триглицерида и повећавају ризик од васкуларних компликација, ангине пекторис и инфаркта миокарда.