БРОЈ онколошких пацијената ће се до 2034. године повећати чак за 57 одсто, што ће захтевати и веће ангажовање на пољу превенције, упозорио је директор Интернационалне агенције за истраживање канцера Кристофер Вајлд. То значи да ће за наредне две деценије сваки једанаести човек имати рак!

- Не можемо проблем канцера да решимо искључиво мерама лечења - каже Вајлд. - Очајнички нам треба више ангажовања на пољу превенције и ране дијагностике, а треба употпунити и побољшати третмане лечења. Веома је важно да проблем све већег оболевања од рака решавамо на глобалном нивоу.

Док је 2012. године дијагноза канцера постављена код 14 милиона људи у целом свету, СЗО упозорава да ће у наредне две деценије овај број да се повећа на 22 милиона. Иста тенденција се очекује и у броју умрлих. Тренутно ова болест годишње однесе 8,2 милиона живота, а очекује се да ће се до 2034. године повећати на 13 милиона.

Предност превенције у односу на лечење треба дати и због чињенице да је 2010. године на лечење рака у целом свету потрошено 1,16 милијарди долара. Оволико новца тешко могу да издвоје и богатије земље, док сиромашније немају довољно средстава за лечење ове болести.

Стручњаци сматрају да чак половина онколошких болести може да се спречи. Пажња треба да се усмери на промену животних навика, а најважније превентивне мере су: ограничавање пушења и употребе алкохола, увођење здраве исхране, довољно физичке активности и редовне здравствене контроле.

Рак плућа, за који се у највећем броју случајева окривљује пушење, већ неколико година је на првом месту најчешће дијагностикованих канцера. Сваке године се открије код 1,8 милиона људи, односно 13 одсто свих оболелих од онколошких болести. Такође, он је и најсмртоноснији, а годишње од последица овог канцера умре 1,6 милиона људи.

По учесталости на другом месту су рак дојке (1,7 милиона пацијената, односно 11,9 одсто) и дебелог црева (1,4 милиона пацијената, или 9,7 одсто). Рак јетре је одговоран за 800.000 смрти годишње, а рак желуца усмрти 700.000 оболелих.

- Пораст оболевања од рака је велика препрека за развој друштва - истиче Вајлд. - Ови подаци нам шаљу јак сигнал да хитно кренемо у акцију, која ће се одупрети овом уништењу човечанства, а требало би да се укључе сви житељи планете.

Подмука болест је највише присутна у Африци, а чак 70 одсто умрлих од њених последица је у Африци, Азији, Централној и Јужној Америци. Разлози за повећање броја оболелих су пораст броја становника, дужи животни век и лоше животне навике. Око 250 стручњака из више од 40 земаља, који су радили на изради ове студије, јединствени су у мишљењу да фокусирање на превенцију и рану дијагностику "представља инвестицију, а не узалудне трошкове".

Рецимо, истраживања неколико европских земаља су показала да физичка активност чак за 50 одсто смањује ризик од рака, а најбоље ефекте има када се редовно упражњава. Студија у којој је учествовало више од 500.000 испитаница показала је да је код жена које су пре менопаузе биле редовно физички активне, не само у спорту већ у одржавању баште, или спремању куће, ризик од рака дојке смањен за трећину!

Стручњаци позивају владе да појачају законодавне мере, које ће смањити интересовање за дуванске производе, алкохол и слатка пића, чиме би се смањила појава канцерогених материја.

Сваке године у Србији у просеку се открије око 33.000 новооболелих од малигних тумора, а 21.000 умре. Мушкарци најчешће оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и ректума, простате, мокраћне бешике, желуца и панкреаса, а женама се најчешће малигни процес открива на дојци, дебелом цреву и ректуму, грлићу материце, плућима, телу материце и желуцу.

ИСХРАНА И ДУВАН НАЈОДГОВОРНИЈИ

Амерички канцеролог Д. Трихопулос, у књизи "Епидемиологија канцера", дао је овакву процену узрочника рака:
* неправилна исхрана 30 одсто,

* пушење 30 одсто,

* вирусне и друге инфекције пет одсто,

* канцерогене супстанце на радном месту пет одсто,

* алкохол три одсто,

* наследни фактори два одсто,

* загађења средине два одсто,

* седентаран начин живота (телесна неактивност која ослабљује обрамбене снаге, а придоноси депресивним стањима) три одсто,

* ултравиолетна, гама и друга зрачења два одсто,

* прехрамбени адитиви (боје и други додаци) један одсто,

* лекови и медицински поступци један одсто,

* неутврђени узрочници 16 одсто.