СВЕ болести за чији настанак је доскора окривљаван холестерол, према најновијим тврдњама стручњака, имају нови узрок - хомоцистеин. Ова аминокиселина је за кратко време постала најзначајнији непријатељ здравља, и потиснула и добре и лоше масноће у други план.

Тако се сада хомоцистеин, иако су његови ефекти познати већ четири деценије, повезује са настанком већине кардиоваскуларних болести, деменције, биполарних поремећаја личности, неких тумора, одређених метаболичких поремећаја, кожних и бубрежних болести... Да ли се ради о научном заокрету у тражењу узрока неких од најмасовнијих болести, или само о профитирању на здрављу, тек сада одређивање ризика од појаве, рецимо, болести срца кошта више него раније. Наиме, анализа холестерола по ставци кошта око 130 динара, значи сва три параметра укупно мање од 400 динара, док је утврђивање хомоцистеина у серуму око 2.000 динара.

- Није се десило ништа револуционарно, јер би "чудотворни кључ" атеросклерозе свакако био од користи - каже у интервјуу "Новостима" професор др Синиша Павловић, кардиолог Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије. - Више се има утисак да постоји извесни тренд да се повремено у први план избаци понеки нови аргумент. За хомоцистеин и његов значај се у медицинским круговима веома дуго зна, и он свакако има значај, али не и пресудан.

СРЧАНИ УДАР * Може ли висок ниво хомоцистеина заиста да изазове срчани удар?
- Важније је питање зашто се код неких особа које имају повишен ниво хомоцистеина деси срчани удар, а код других не? Зашто се код неких деси рано, а код неких никада? То је задатак за истраживаче, да на најбољи начин искористе овај тренутак "популарности" хомоцистеина и да се пажња усмери да се дефинише његово право место.

* У каквој су корелацији холестерол и хомоцистеин?

- Висок ниво хомоцистеина указује на могућност оштећења унутрашњости крвног суда. На том оштећеном делу се потом таложе масне плочице у чијој структури холестерол има значајну улогу, па се веза повишеног холестерола и хомоцистеина најједноставније може објаснити као саучесничка. С обзиром на то да је већ познато да је у питању процес који се може сматрати упалним, висок ниво хомоцистеина може имати улогу и у многим другим обољењима и стањима.

* Шта заправо може да покаже анализа хомоцистеина, и када би она требало да се ради?

- Анализа хомоцистеина има смисла у склопу других претрага, које се и иначе раде као општи биохемијски преглед, али смо у дефинисању његове непосредне применљиве улоге још далеко од прецизних ставова. То, нажалост, даје простор и за величање његове улоге и за њено негирање, што ми свакако није циљ, али већ довољно дуго радим у струци да би ме "модни таласи" лако понели. Велики број обољења у хуманој медицини има за основу процес који се може дефинисати као упални. Хомоцистеин прати стања упале локално, и у организму у целини, па практично за сваки орган и органски систем можете трагати за његовом улогом и значајем.

* Какво је ваше искуство са хомоцистеином?

- Пре више од петнаест година са групом колега лекара и биохемичара иницирао сам, а потом на малом узорку и урадио, пилот-истраживање нивоа хомоцистеина код болесника са периферним болестима крвних судова. Иако су први резултати били обећавајући, метода је у том тренутку била релативно скупа, па нисмо наставили истраживање. Тада се већ у научним круговима говорило о његовом значају на процену механизама настанка артериосклерозе, што и јесте иницирало наше истраживање.

* Када желите да процените ризик за кардиоваскуларну болест, које анализе су најпоузданији показатељи, и има ли ту места за хомоцистеин?

- Постоје специфичне методе које се примењују у различитим случајевима, а хомоцистеин има место у дугорочној процени. Ипак, овакве информације обично имају за последицу, са једне стране захтеве од стране пацијената да се на то обрати "посебна пажња", а са друге стране велики број оних који нуде "решења" и "чудотворне" приступе. Понекад је утисак да су такве ствари више у служби покушаја да се у својим лошим навикама ништа не мења, него да се нађе начин да се фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести "пониште" таблетама. То је лакше него кориговати исхрану, телесну тежину, престати са пушењем, појачати физичку активност, регулисати повишени притисак и слично.