ПРВА трансплантација људске главе, код које би се успешно спојили мозак и кичмена мождина два различита пацијента, ускоро би могла да се изведе у пракси. Италијански неурохирург Серђо Канаверо планира да ову револуционарну операцију уради за две године.

Трансплантација главе би првенствено помогла особама са дегенеративним болестима нервног и мишићног система, као и онколошким пацијентима. Лекар, који је необичну и контроверзну идеју изнео још 2013. године тврди, да данас постоје технологије, које су неопходне да би се овај наум и остварио. Детаље операције ће објавити на конференцији асоцијације American Academy of Neurological and Orthopaedic Surgeons (AANOS) у Мериленду ове године, а прву операцију планира да уради већ 2017. године.

Револуционарној интервенцији ће претходити расхлађивање главе примаоца и тела даваоца (за кога је утврђено да је мождано мртав), да би се на тај начин продужио период преживљавања ћелија без кисеоника. Обе главе ће се уконити са тела истовремено, уз помоћ ултраоштрог сечива које ће оставити равне ивице. Кичмена мождина ће се спојити уз помоћ једињења полиетилен-гликол, а повезаће се и главни крвни и нервни судови.

Након пресађивања пацијент ће бити уведен у кому, а овај период ће трајати око четири недеље, док тело и глава довољно не срасту. Неурохирург је убеђен да ће се пацијнет пробудити са истим гласом, и изразом лица, а мораће поново да научи да хода, за шта ће му, верују стручњаци, бити потребно до годину дана.

Покушаји да се трансплантира глава до сада су рађени само на животињама. Најпознатији је покушај доктора Роберта Џ. Вајта 1970. године, који је пресадио главу једног мајмуна на тело другог. Успео је да сачува мозак, који је након операције добро функционисао, и да причврсти главу на тело другог примата. Мајмун је преживео интервенцију, а имао је и чула као што су мирис, вид, слух и укус. Имуна рекација која је уследила довела је до тога да је мајмун након девет дана угинуо.

- Данас смо већ на нивоу развоја када је интервенција са гледишта техничке опремљености омогућена - рекао је др Канаверо за часопис "Њу сајнтист". - Али, ако друштво буде против, ја нећу урадити ову операцију.

Иако су стручњаци из медицинске струке скептици по овом питању, не искључују чињеницу да је ову интервенцију могуће урадити.

- Ако би се трансплантације главе и радиле, био би то само у изнимним случајевима - истакла је др Патриција Скрипко, неуролог здравствене организације у Калифорнији. - Не би то функционисало по систему - стар сам, имам артритис, требало би да пронађем тело, које је боље и лепше од мог.

Више коментара се очекује након летње конференције у САД. Италијански лекар већ сада прави списак добровољаца, који би хтели да учествују у овом пројекту.