БРОЈ оболелих од дијабетеса у Србији је у порасту. Према истраживању здравља становника које је рађено прошле године, ову болест има 670.000 људи, односно осам одсто популације, што је за два одсто више него 2006. Иако се уклапамо у европски просек, стручњаци упозоравају да лечење ове болести треба схватити озбиљно како би се смањио ризик од настанка компликација. За превенцију многих довољна је само контрола нивоа шећера у крви, упозорили су стручњаци поводом 14. новембра, Светског дана борбе против дијабетеса.

- Циљана вредност гликозилираног хемоглобина (ХбА1ц), којим се одређује средња вредност шећера у крви, требало би код пацијената са дијабетесом да буде седам одсто - објашњава за "Новости" академик професор др Небојша Лалић, декан Медицинског факултета и начелник Одељења за метаболичке поремећаје, интензиван третман и ћелијску терапију дијабетеса Клиничког центра Србије. - Може да се толерише одступање до осам одсто, али преко тога не. Анализа треба да се ради на три месеца. Добра регулација дијабетеса постиже се и тестовима кућним апаратима. Пре јела вредности морају да буду мање од 6,5, а два сата после јела мање од 10. Код особа које немају дијабетес, вредност пре јела треба да буде мање од шест, око 5,5, а после јела граница је 7,8.

Да би се ови резултати одржавали у жељеним границама, дијабетичари морају да избаце из исхране шећере, масти и алкохол. Међутим, уколико некада прекрше правило, то неће одмах да наруши здравље. Ипак, одступања у исхрани не би требало да се праве често, јер се код шећерне болести испољава кумулативни ефекат, сабирају се сви лоши резултати, који касније могу да повећају ризик од настанка компликација.

БРОЈНЕ КОМПЛИКАЦИЈЕ Шећерна болест је неславни рекордер по броју компликација. Оболели од дијабетеса имају скоро два пута већи ризик од преране смрти од особа које немају ову болест. Дијабетес и предијабетес присутни су код две трећине пацијената са инфарктом миокарда, а значајно повећавају ризик за ангину пекторис, шлог, периферна васкуларна обољења, срчану слабост, што су и најчешћи узроци умирања особа са дијабетесом. Болести бубрега које настају као последица шећерне болести су међу главним узроцима терминалне бубрежне слабости која захтева дијализу или трансплантацију бубрега. Дијабетес је најчешћи узрок слепила одраслих, а оштећења живаца могу да доведу до утрнулости, рана на стопалима, инфекција, па чак и ампутација.

- Нико не може да каже колико дуго вредности шећера могу да буду преко границе да би се повећао ризик од компликација - наглашава др Лалић. - Али, имајући у виду да свако одступање шећера у крви навише или наниже представља ризик за касније здравље, нема повећаног или прениског нивоа који можемо да толеришемо. Само је питање када ће се испољити лоше последице, а најчешће је то тек након неколико година. Због тога се и тежи томе да шећер буде што боље регулисан, што ближи нормалном, а интензивирање и индивидуализација терапије су два основна принципа лечења шећерне болести.

Брзина којом ће дијабетес да напредује и да повећава ризик од компликација је индивидуална. У великој мери зависи од регулације болести која се изражава нивоом шећера, али су и други фактори значајни. Рецимо, сваки пацијент са дијабетесом, поред шећера, мора да има добро регулисан ниво масти и артеријски притисак.

- Главни проблем лечења шећерне болести је што имате циљеве и правила, али често исход код пацијената није онакав као што очекујемо - каже др Небојша Лалић.

- Ипак, показало се да, што је приступ интензивнији и већи труд пацијента, лекарског тима и околине, могу да се постигну бољи резултати. Данци су направили алгоритам управљања болешћу, који су нам недавно представили. Постоје параметри који показују колико често пацијент са дијабетесом треба да се контролише. Лечење се обавља на примарном нивоу, али ако почну да се развијају компликације, и настане поремећај здравља, укључује се и специјалиста док поремећај не прође. Са колегама из Данске покушавамо овај алгоритам да разрадимо код нас. Највећа пажња ту се обраћа на гликозилирани хемоглобин, ниво масти, притисак и на ране показатеље компликација - на очном дну, бубрезима, нервима. Чим се негде упали "црвена лампица", лекар тражи помоћ специјалисте.