Алцхајмерова болест погађа углавном старије становништво, којег на планети због квалитетнијих услова живота има све више. Прецизних података о броју оболелих нема, али се процењује да их је у свету око 36 милиона, с тим што на сваких седам секунди оболи по једна особа.

Број оболелих се на сваких 20 година удвостручује, а стручњаци процењују да ће их до 2050. године бити чак 116 милиона! Шта све карактерише ово неизлечиво обољење и како га препознати, за читаоце "Живота плус" објашњава психолог Владимир Ћурчић, из новосадског Удружења грађана Алцхајмер, једином овакве врсте у Србији.

- Алцхајмерова болест је прогресивно неуролошко обољење, које дугорочно доводи до лаганог пропадања мозга. У таквим околностима код оболелог се јавља проблем са памћењем, свакодневним функционисањем и понашањем. Најчешће се јавља код особа старијих од 65 или 70 година, мада су забележени случајеви и код млађих особа. Поражавајућа чињеница је да од 200 хиљада оболелих у Србији, колико се процењује да их има, тек једна трећина затражи лекарску помоћ, док само четири процента узима терапију. То је зато што се код нас Алцхајмерова болест дијагностикује тек у касној фази, а за ефикасност терапије веома је важно њено рано препознавање. Дешава се врло често да се испољени симптоми поистовећују са променама типичним за физиолошко старење.

* Који су симптоми Алцхајмерове болести?

- Симптоми болести јављају се постепено, готово неприметно, због чега ни оболели, нити његова породица нису у стању да одреде када је тачно почела. У раној фази особа почиње да заборавља свакодневне, релативно небитне чињенице. Примера ради, није у стању да се сети ретко спомињаних имена људи или ретко употребљаваних речи... Међутим, недуго затим, почиње да заборавља и договоре и обавезе, као и важне активности из свакодневног живота. Заборавља, рецимо, да искључи шпорет, струју, затвори славину... У том тренутку већ постаје зависан од туђе помоћи, мада околина није увек у стању то да препозна. Типично за болест је и то да оболели губи способност памћења новонаучених садржаја, у односу на раније научене које остају дуго сачуване.

* Дакле, први симптоми су заборавност и блага конфузија?

- Управо тако. У првој фази болести оштећено је сећање на скорашње догађаје, док је раније очувано, што ствара неспоразум код оболелог и околине. Оболели има проблем да се сети нечијег имена, назива градова и других појмова. Није у стању да заврши започету реченицу, и обично каже да му је "на врх језика". А отежано оамћење нових информација и јесте један од најчешћих почетних знакова Алцхајмерове болести. Истовремено, почињу да се јављају проблеми везани за свакодневно планирање и обављање уобичајених послова. Испољавају се и тешкоће у говору, читању и писању, где оболели заборављају речи или их мења неадекватним или неразумљивим.

* Који су још симптоми карактеристични?

- Оваква особа постаје дезоријентисана у времену и простору, односно не зна датум, месец, годину, годишње доба, датум свог рођења, а није у стању ни да се снађе на познатим местима. Почиње да доноси погрешне процене и одлуке, постаје некритична у погледу новца, неадекватно се облачи, односно неприлагођено временским приликама и одређеним пригодама. Испољава се и поремећај апстрактног мишљења. То се види по томе што се не сналази у финансијама, коришћењу бројева, као и неразумевању појмова љубав, срећа, туга, рођендан... Губљење ствари и оптуживање за крађу, такође је типично за оболеле од Алцхајмерове болести. Таква особа склања ствари на неуобичајена места, заборавља где их је оставила, а онда оптужује друге да су их украли. На промену расположења и понашања, где "из чиста мира" особа почне да плаче и испољава бес, такође треба обратити пажњу, уколико су и други симптоми присутни. Поготово ако је, уз то, још и конфузна, престрашена, сумњичава и неповерљива. За њих је карактеристично и да постају пасивни, спавају више него што је уобичајено, повлаче се у себе и постају потиштени.

* Колико је рано дијагностиковање важно за успешно лечење?

- Интензивна истраживања која се спроводе последње две деценије, указују да је рана дијагноза и правовремено лечење кључ максималног терапијског учинка. Нажалост, у Србији се дијагноза Алцхајмерове болести успоставља касно, у тренутку када су онеспособљавајући симптоми јасни, а менталне промене потпуно видљиве. Рано успостављање дијагнозе кључно је ради правовременог започињања терапије, али и едуковања и укључивања укућана и родбине у негу оболелих. Ово је веома важно јер оболели нису у стању да воде самосталан живот, а у каснијим фазама болести потребан им је стални надзор. С обзиром на то да код нас не постоје одговарајуће установе за смештај оболелих, овакве особе остају у породичном окружењу, углавном упућене на једну особу.

* Ко их, заправо, пази?

- Из досадашњег искуства у раду са члановима породице, у већини случајева неговатељ је брачни друг који је, такође, у поодмаклим годинама. Отежавајућа околност је и то што болест траје од осам до дванаест година, што подразумева дуготрајну негу. Оболела особа је апсолутно зависна, што особи која је негује не оставља много простора за друге активности. Брачни партнер је и сам у годинама у којима га оптерећују бројне болести, са смањеном физичком способношћу. У дугим годинама неге ових болесника, особа која о њима брине доводи себе у стање исцрпљености, што је даље неминовно води у болест. Ово је такође врло озбиљан проблем на који би требало да реагују одговарајуће институције.

* Постоји ли овде постоји одговарајућа терапија за оболеле од Алцхајмерове болести и да ли може да се побољша начин лечења?

- Лек против Алцхајмерове болести и других деменција не постоји, али могу да се ублаже симптоми и успори ток обољења. Осим тога, и већина постојећих лекова који успешно делују на успоравање симптома због високе цене недоступни су свим пацијентима. Због тога се врло често дешава да породица у циљу уштеде самоиницијативно смањује дозе, што је са стручног становишта неприхватљиво. Такође је недопустив и негативан став једног броја лекара према антидементицима. Кроз вишегодишњи рад са дементним особама могу са сигурношћу рећи да пацијенти који редовно узимају терапију показују побољшање у понашању, расположењу, самосталном обављању задатака, што се позитивно одражава на квалитет њиховог живота. Са друге стране, терапијски незбринути пацијенти теже се укључују у свакодневне активности, често показују знаке агресивности, узнемирености и веома слабу концентрацију, што прилично отежава њихово социјално функционисање.

* Може ли се у превентивном смислу умањити могућност за обољевање од ове болести?

- Постоје две групе фактора ризика за настанак болести. Једна група су Фактори ризика на које се не може утицати, а обухватају старост, генетику и пороодичну историју. Група фактора ризика на које се може деловати су стање срца и крвних судова, начин исхране и живота, превенција повреда главе. У сваком случају, битно је да се болест што раније препозна и лечи, а не да се стварају предрасуде и оболели гура у социјалну изолацију, остављен само бризи чланова породице. Истина, пожељно је да оболели што дуже остане у кругу породице, односно две до момента док нега и брига о њему не изгубе на квалитету.


БЕСПЛАТАН ДНЕВНИ БОРАВАК

На територији Републике Србије активно делује једино Удружење грађана Алцхајмер са дневним боравком у коме ради стручни тим. Дневни боравак оваквог типа не само да је једини у окружењу, већ и у Европи. У Србији постоје слични дневни боравци, али се у њима услуге плаћају. Захваљујући Градској управи за социјалну и дечију заштиту Нови Сад и волонтерском раду чланова удружења, Удружење грађана Алцхајмер услуге дневног боравка пружа бесплатно, каже Ћурчић.


ПУШЕНЈЕ ПОВЕЋАВА РИЗИК

Старији пушачи изложени су већем ризику да оболе од Алцхајмерове болести за чак 79% у односу на непушаче, показала су истраживања обављена на лондонском Империјал коледжу. Истраживачи су установили да активни пушачи имају већи ризик да оболе и од других врста деменције, као и од менталног пропадања везаног за старење.

Пушење изазива повећан ризик истоветно као што повећава ризик од кардиоваскуларних болести оштећењем крвних судова и смањењем протока крви, објаснила је др Рут Питерс, руководилац истраживачког тима. Добра вест у целој причи је да бивши пушачи нису под повећаним ризиком за обољевање, утврдио је британски тим стручњака.


УМЕРЕН УНОС КОФЕИНА

Особе које имају уредан живот, самодисциплиноване су и педантне, имају мању могућност да у старости оболе од Алцхајмерове болести, тврде научници Универзитета у Чикагу. До овог закључка дошли су после истраживања којим је обухваћено 1000 испитаника, који су били подвргнути вишегодишњем истраживању. Испоставило се да је самодисциплина врло важна за одржавање когнитивних функција које обухватају памћење, анализе и концентрацију, а које се код оболелих губе.

Са друге стране научници са Универзитета у Северној Дакоти тврде и да шољица кафе дневно може помоћи у превенцији Алцхајмерове болести. Умерен унос кофеина може да блокира штетне утицаје холестерола, што има везе са настанком Алцхајмерове болести. С обзиром на то да су истраживања вршена у лабораторијским условима, требаће још времена да се прецизније утврди како то кофеин “може да штити мозак и да истовремено има значајну улогу у лечењу неуролошких поремећаја”, поручују из ове научно истраживачке институције.