СВАКОГ пролећа љубитељи природе уживају у травнатим и шумским површинама ван градских подручја, али оно што може да им поквари уживање је страх од заражених крпеља и лајмске болести коју ове животињице преносе. Иако се о овој болести пише и говори, становништво није довољно информисано, па многи не знају да препознају болест, која, уколико се не лечи, може да изазове изузетно озбиљне компликације.

Шта је лајмска болест, како се добија и на који начин се лечи, објашњава члан Интернационалне асоцијације за лајмску болест (ИЛАДС) проф. др Иванко Бојић, специјалиста за инфективне болести.

- Иако се за лајмску болест у Европи знало још пре сто година, тек 1974. године, стицајем околности, у области Лајм, америчке државе Конектикат, описана је епидемија артритиса код деце за који се првобитно мислило да је јувенилни, карактеристичан за дечји узраст. Међутим, касније је доказано да се ради о инфективном артритису чији је узрочник спирохета борелија бургдорфери из крпеља. Због места где је болест доказана добила је назив лајмска, иако би много правилнији назив био - европска. Јер, још пре једног века у Европи се знало да се болест манифестује на централном и периферном систему, кожи и другим органима.

Како је болест описана?

- У првим стручним и научним објашњењима говорило се да је болест блага, готово спонтано излечива. Неки стручњаци су чак тврдили да терапија није ни потребна. Међутим, током времена клиничка искуства показала су нешто сасвим друго. Наиме, испоставило се да је лајмска болест озбиљно обољење које оставља последице на здравље људи, уколико се на прави начин не лечи. Узрочник је врло комплексан, а развој болести веома сложен.

Како лајмска болест настаје?

- Болест настаје најчешће убодом крпеља, а може и само контактом са садржајем који крпељ излучује, уколико је кожа и слузокожа повређена. Спирохета је и на овај начин у стању да кроз кожу уђе у организам и изазове инфекцију. За јавност је значајно да зна, да се убод крпеља најчешће не примети. Место убода не боли и не сврби, а не осећа се ни кретање крпеља по кожи. При настанку инфекције реакција организма на унету спирохету врло је слаба. Наиме, спирохета са својим протеинима и још неким факторима, успева да направи врло добру мимикрију, тако да је имуни одговор организма слаб. Када организам схвати да се нешто дешава почне да реагује, али је то тада прилично закаснела реакција. За то време спирохета се несметано са места инфекције лимфним путем или крвљу расејала по организму и населила различита ткива и органе.

А шта се дешава на примарном месту инфекције?

- На месту инфекције се у око 50% случајева јавља црвенило познато као еритем. С временом еритем се шири, при чему може да има своје типичне и атипичне облике. Црвенило не боли и не сврби, а често се и не примети његово постојање. Међутим, оно је важан знак да је на том месту боравио крпељ и направио убод. Са друге стране, постоје ситуације када до убода дође али се црвенило не појави. Значи, инфекција је настала, али карактеристичан знак изостаје. У таквим ситуацијама веома је важно да лекар инсистира на изношењу субјективних тегоба које пацијент осећа, без обзира што су оне углавном благе.

На које симптоме потенцијално заражена особа треба да обрати пажњу?

- Треба да обрати пажњу на благо повишену температуру која се креће од 37,2 до 37,3 степена Целзијуса. Дискретни болови у мишићима још један су симптом који може да сигнализира на инфекцију, уколико је одређена особа дошла у додир са зараженим крпељом. Ово се посебно односи на људе који живе у регијама ендемски познатим по лајмској болести. У супротном, уколико се не реагује у раној фази болести, током наредних недеља и месеци због расејавања по организму могу да се јаве други симптоми, зависно од органа у које је инфекција доспела. Због раширене инфекције може да дође до запаљења мозга и можданих овојница, а инфекција може да захвати и нерве у лобањи, као и периферне нерве, срце, структуре ока, зглобове, тетиве и мишиће везивног ткива, а некада и кости.

Може ли оболели благовремено да примети компликације које је спирохета изазвала у организму?

- Симптоми и знаци на захваћеним органима могу да се испоље у различитим временским периодима. У сваком случају, на лајмску болест треба посумњати када је захваћено више органа - нервни систем и зглобови; зглобови и структуре ока или нервни систем,

зглобови и кожа. Заправо, лајмску болест изазива фасцинантна бактерија спирохета, која се сналази и преживљава у свим условима. Зато рана дијагноза и лечење имају примарни значај. Уколико се не лечи на време, већ се јаве хроничне форме лајмске болести, онда се јавља и посебан клинички облик са манифестацијама симптома и знацима болести више органа и система. С обзиром на то да је лајмска болест позната и као велики имитатор, она у хроничној форми може да подсећа и на мултиплу склерозу, Алцхајмерову и Паркинсонову болест, исхемијске облике инфаркта мозга. Све ово је последица запаљенске реакције ниског степена према узрочнику у организму, а која се најчешће манифестује запаљењем крвних судова, као и других захваћених органа и система у организму.

ПРЕВЕНТИВА У превентивном смислу неопходно је, пре свега, да одговарајуће службе обрађују травнате и друге терене и утврђују присуство крпеља и њихову зараженост. На основу добијених резултата треба да истакну таблу на којој ће стајати упозорење на опасност у конкретној регији. Истовремено, неопходно је да се смањи популација крпеља и глодара у природи, који су резервоар узрочника. Становништво треба да је едуковано како се треба понашати у природи. То значи да они који време проводе на травнатим површинама треба да носе капе, кошуље дугих рукава, дуге панталоне и да користе средства која одбијају крпеље која се наносе на одећу и кожу. Са друге стране, опасно је примењивати средства која убијају крпеље, посебно код деце, јер могу доћи у контакт са излучевинама. Антибиотике не треба користити пре одласка у природу нити их самоиницијативно узимати после убода. Ако се крпељ нађе у кожи после повратка из природе, треба се обратити стручној особи да би се правилно одстранио. Истовремено, крпељ ће бити прегледан на евентуалну зараженост спирохетом.

Како се дијагноза успоставља?

- Дијагноза се базира на клиничком одређивању антитела у крви према деловима узрочника. Међутим, одређивање антитела је само подршка дијагнози, никако кључни елемент, јер су серолошке реакције према овом узрочнику непоуздане и ретко стандардизоване. Зато је детаљни клинички преглед и анамнеза од кључног значаја за дијагнозу, посебно када је реч о хроничним формама болести.

ЛЕЧЕНЈЕ

С обзиром да је узрочник бактерија, логично би било да се успешно лечи антибиотицима. Међутим, бактерија има особину да мења своје облике у округла тела и такозване облике безћелијског зида, на које антибиотици не могу да делују.

Осим тога, узрочник се у организму скрива на одређеним местима у органима и мишићима где је заштићен од деловања антибиотика и имуног система.

На тај начин он преживљава и након извесног времена поново се реактивира, испољавајући симптоме и знаке болести тамо где се сакрио.

Зато се за лајмску болест никако не може рећи да је благо и безазлено обољење, већ врло озбиљно које код човека током живота може да изазове сложене компликације. Колико је лајмска болест озбиљна најбоље показује податак да се у Србији сваке године открије око хиљаду новозаражених особа.

Да би се постигло успешно лечење, антибиотици треба да се дају непосредно после убода крпеља, а колико дуго, треба да процени лекар. Лекар треба да зна какве су карактеристике бактерије у раној, али и у фази расејавања. Лечење мора бити енергично и довољно дуго баш због промена облика и настанка форми безћелијског зида. У хроничној форми болести мора да се поштује продужен режим примене антибиотика.


ЖИВОТ КРПЕЛЈА

Крпељ живи неколико година и пролази кроз четири стадијума - јаје, ларва, нимфа и одрасли адулт. Ларва, нимфа и адулт се хране крвљу животиња и људи. Сваки стадијум траје око годину дана, при чему се крпељ у сваком стадијуму храни само једном, притом се увећавајући и неколико стотина пута. Резервоар инфекције су животиње и то најчешће ситни глодари. Крпељи су активни са почетком пролећне вегетације па све до позне јесени када лишће почне да опада. Осим на трави, бораве на лишћу, грмљу, нижем дрвећу до метар и по висине.

Занимљиво је да и по неколико сати могу да остану на кожи тражећи погодно место где ће убости домаћина. Када дође до убода, особа то није у стању да осети јер у пљувачки крпеља постоји природни анестетик. На тај начин он може да остане непримећен, исисавајући крв колико му је потребно и онда да оде. Од тог тренутка крпељ мирује до следеће сезоне када прелази у виши стадијум. Адултни крпељи полажу јаја и тиме се њихов животни циклус завршава. Следећег пролећа из јаја се легу ларве и успоставља се нови циклус.