Терапија матичним ћелијама све више добија на интересовању не само светске, већ и наше јавности. Прича о њиховој могућности да лече и оно што је иначе неизлечиво буди наду и код безнадежно оболелих, као и способност да у посебним условима стварају крвне, али и друге телесне, односно соматске ћелије, важне за регенерацију оболелих ткива.

Шта су у ствари матичне ћелије и колико су применљиве у терапији, објашњава познати генетичар проф. др Миодраг Стојковић.

- Матичне су оне ћелије које се на почетку стварања новог живота нису одлучиле у које ће се ћелије диференцирати, односно претворити. У зависности од порекла и способности да се диференцирају постоји више врста матичних ћелија.
На пример, само ембрионалне могу да дају 220 различитих ћелијских типова људског организма. Занимање за матичне ћелије почиње у тренутку сазнања да су неке болести везане за њихов недостатак. Средином прошлог века, а и касније, прво је примећена важна улога крвних матичних ћелија код особа које су претрпеле радијацију.
Истражујући даље, научници су све више сагледавали њихову моћ, да би почетком овог века у лабораторији успели да добију потпуно нове репрограмиране матичне ћелије.

* Какве су све њихове могућности у терапијском смислу?
- Веома широке, а нарочито када говоримо о хематопоетским и мезенхималним матичним ћелијама. Ове прве лоциране су у костној сржи и имају способност да формирају све друге крвне ћелијске типове, а примењују се у лечењу леукемије, апластичне анемије, лимфома, тешке комбиноване имунодефицијенције...
Мезенхималне се све више користе за лечење повреда хрскавице, као и за убрзано зарастање рана. Оне су мултипотентне и самообнављајуће и могу се наћи у готово свим органима и ткивима, способне да обнове различита ткива у организму болесне особе. Нервне матичне ћелије такође све више постају занимљиве, и у том смислу већ постоје покушаји за лечење можданог удара. Истоветну пажњу стручњака привлаче и матичне ћелије из ока које се већ користе у лечењу неких очних болести.
Значи, постоје болести где се матичне ћелије увелико примењују, али треба бити опрезан у тврдњама да оне могу бити решење за све болести.
То је већ озбиљна изјава која нема покриће. Нарочито су преувеличане могућности матичних ћелија добијених из пупчане врпце и млечних зуба, које се нуде као универзално средство за лечење, иако то нису.

* У којим су областима медицине матичне ћелије испољиле пуни ефекат, а где се очекује да то тек покажу?

- Већ наведени примери су показатељ где се највише од матичних ћелија може очекивати, док у другим областима медицине тек треба да се докажу. Заправо, то не значи да ако неко убризгава матичну ћелију, њоме и болест лечи. Врло често таква терапија повезана је са лажним обећањима. Зато је због нежељених последица више него упутно да се пацијент прво добро распита да ли постоји већ успешна и безбедна терапија одређеним матичним ћелијама, па тек онда да је прихвати.
Посебно ме радује коришћење матичних ћелија за испитивање нових лекова, као и за студирање наследних болести како би се нашли њихови узроци. Значи, нисам заговорник директног убризгавања матичних ћелија, већ да се радом у лабораторијским условима побољша наше знање и на тај начин само лечење болести.

* Могу ли матичне ћелије да се злоупотребе и на који начин?
- Већ сам напоменуо да се нуде за неке болести где не само да не помажу, већ нема ни евиденције о озбиљном раду са њима када је реч о тим болестима. Врло често нуди се терапија а да никада није прво сагледана њена ефикасност на такозваним моделима болести, односно животињама. Нарочито их је опасно нудити као козметичко средство за подмлађивање, јер не постоје дугорочне студије које би потврдиле њихову ефикасност, а подаци могли правилно да се презентују.

* Ко је посебно заинтересован за њихову примену и где је у целој причи наша земља?
- Заинтересовани су сви они који се баве биологијом матичне ћелије, клиничари који се баве лечењем одређених болести а где матична ћелија може да се примени.
Ово се нарочито односи на одумрлу ћелију ако може да се замени, или ако не врши своју физиолошку функцију па може да се надомести матичном.

Заинтересовани су и сви они који желе да сазнају нешто више о процесу старења, настајања карцинома, стручњаци који се баве репрограмирањем ћелија, изучавањем наследних болести... Значи, постоји невероватно много могућности и потенцијала, али је то у нашој земљи, нажалост, сведено на минимум. За нормалан рад и равноправно праћење свега што се дешава око матичне ћелије потребно је да се образује један савремени центар у коме ће бити, пре свега, људи науке.
Они су ти који науку треба да преведу у нешто што се зове регенеративна медицина и - терапија.

*****

Озбиљне болести на провери

ПРОТИВ СТАРЕНЈАИако научници тврде да матичне ћелије могу зауставити старење и продужити живот, на то ће очигледно морати да се причека. На овакву претпоставку наводи истраживање са Универзитета у Питсбургу, где се тек обављају експерименти на мишевима у лабораторијским условима. Охрабрујући је податак да су научници успели убризгавањем матичних ћелија у организам мишева да им продуже животни век чак за три пута. Међутим, истовремено су активирали и хормон раста, па је дошло до њиховог неконтролисаног раста. Зато, да би имали поуздани "лек" против старења научници тек треба да установе зашто се дешавају поједине нежељене појаве, за које у овом тренутку немају одговор.

У лабораторијским условима доказано је да матичне ћелије регенеришу срчани мишић и обнављају срчану функцију након инфаркта објашњава и доц. др Дејан Шкорић из Универзитетске дечије клинике

Где је последњих година посебно одмакла примена матичних ћелија у лечењу озбиљних болести, објашњава и педијатар-хематолог доц. др Дејан Шкорић из Универзитетске дечије клинике. Истиче да се врше бројна клиничка испитивања примене матичних ћелија у обнови срчаног мишића након инфаркта, обнови нервног ткива после повреде кичме, обнови хрскавице повређеног зглоба, ткива јетре и ткива бубрега.

- С обзиром на то да кардиоваскуларне болести, као што су инфаркт и кардиомиопатија, представљају најчешћи узрок смртности у земљама Европе и Америке, последњих година урађене су бројне експерименталне и клиничке студије о употреби матичних ћелија у њиховом лечењу. На лабораторијским животињама доказано је да регенеришу срчани мишић и обнављају срчану функцију након инфаркта.
Механизам деловања није до краја одгонетнут, али се претпоставља да матичне ћелије индукују стварање нових крвних судова и стварају ћелије срчаног мишића.

Такође, продукују факторе раста, који повећавају способност оштећеног срчаног мишића за самообнављање. У клиничкој пракси, где су болесници директно у срчани мишић, или коронарни крвоток, добијали сопствене матичне ћелије прикупљене из костне сржи или периферне крви констатовано је делимично обнављање миокарда и његових функција.

Међутим, да би примена матичних ћелија била апсолутно успешна, потребно је решити начин примене, одредити адекватан број ћелија за обнављање ткива срчаног мишића, и, на крају, прецизирати извор матичних ћелија (од сопствених или из умбиликалне крви, односно крви која се налази у пупчанику и постељици). Процедура прикупљања умбиликалне крви за породиљу и новорођенче потпуно је безопасна, док је, са друге стране, сакупљање матичних ћелија из костне сржи опасно и потенцијално фатално.

* За коју је још болест решење у примени матичних ћелија?
- Дијабетес мелитус тип 1, где постоји апсолутни недостатак инсулина, у догледно време највероватније може бити решен уз помоћ матичних ћелија, такође добијених из пупчаника и постељице. Овај облик дијабетеса јавља се у дечијем узрасту, а неопходна је доживотна примена ињекција инсулина. Досадашња експериментална истраживања показала су да је његово лечење могуће јер матичне ћелије могу да стварају ћелије које продукују инсулин. Предност матичних ћелија је у томе што су незреле и слабо имуногене, због чега нема опасности за њихово одбацивање и повратак болести.

* Да ли се још негде очекују значајна побољшања у лечењу болести?
- Неуролошке болести и повреде нервног ткива представљају групу болести где се очекују значајни ефекти примене терапије матичним ћелијама. Познато је да после можданог удара или шлога, као и после повреда кичме и кичмене мождине, болесници остају трајно парализовани. Ово се дешава јер нервно ткиво има веома малу регенеративну способност.
Али, зато, мезенхималне матичне ћелије из умбиликалне крви имају способност диференцијације (дељење) у нервне ћелије, па њихова директна апликација у оштећено нервно ткиво доприноси бољој регенерацији и опоравку функције.
Међутим, треба напоменути да је примена матичних ћелија за лечење и ових болести још увек у експерименталној фази, те да за њихову клиничку примену треба сачекати још извесно време. Као, уосталом, и за примену матичних ћелија у обнови ткива јетре, хрскавице, тетива, ретине и коштаног ткива.