Ниједна зачинска биљка није попут шафрана (Цроцус сативус). Још у Старом завету истицан је као најскупоценији у односу на све друге тада познате зачине. У том смислу до данас ништа се није променило, јер се и даље сматра скупљим чак и од злата. Ово није нимало случајно, јер је за килограм „краља зачина“, како га многи у свету називају, потребно убрати 150.000 цветова! Нјегово време цветања је септембар и октобар, или фебруар и март. За бербу је важно да сви цветови буду потпуно отворени. Брање захтева спретност и знање, јер је неопходно из цвета истовремено ишчупати главу са тучком, а затим их пажљиво поређати на фином ситу и осушити над ужареним дрвеним угљем или врућим пепелом.

Нјегово порекло није прецизно утврђено, јер се спомињу различите земље Медитерана и Азије, почевши од старе Грчке, Крита, Ирана... У Месопотамији величан је још пре пет хиљада година, али Индусима припада слава за откривање његових изванредних својстава као зачина. До тада шафран је имао изузетно широку примену, али не као зачин.


Тако га је Клеопатра користила као крем за потамњивање коже, стари Римљани су са њим украшавали постељу младенаца, Феничани су га сматрали леком, а алхемичари су од њега производили злато... Злато је, наравно, било лажно, али је имало прави сјај, због интензивне жуте боје коју шафран поседује. Због те боје његово се име и изводи из арапске речи „аз-за'фран”, која значи „бити жут“. Нјегова моћ бојења изузетно је јака. Довољан је, наиме, само један грам да се три хиљаде литара воде обоји у интензивну жуту. Због изузетно високе цене, шафран је у прошлости често „фалсификован”, што се чини и данас. Углавном се замењује са шафраником или невеном, а може да се меље заједно са куркумом. Зато треба бити опрезан приликом куповине овог зачинског драгуља карактеристичног мириса и укуса. Да би избегли превару, треба запамтити да прави шафран није јефтин, и да има изразиту арому која одмах удара у нос, односно оног тренутка када се отвори врећица. И на крају, било да је млевен или у влакнима, има интензивно црвенкасту боју без било којих нечистоћа.

Шафран има интензиван ароматичан укус, пикантан и помало горак, али и укус земље који се дуго задржава. Укус му је истовремено и цветан, помало љут и сличан меду, мошусу, али и јоду. Тек после неколико месеци од складиштења он пушта овај комплексан спектар арома. Поседује различите занимљиве састојке, међу којима је најважнији у етеричном уљу - шафранал. У јелима, шафран се препознаје по пријатно горкастом укусу, интензивне ароме, али пре свега по златастој обојености јела, због великог присуства каротиноида.

Иако га углавном представљају као драгуљ кухиње, шафран поседује и многобројна лековита својства. Вековима се као лек употребљава против обољења бубрега, поремећаја у раду срца које је испољено у виду прескакања и аритмије, а побољшава апетит и регулише варење. Инхалирањем воденом паром са екстрактом шафрана постиже се ефикасна терапија против главобоље, мигрене и вртоглавице. С друге стране, велико присуство рибофлавина, односно витамина Б 2, омогућава стварање црвених крвних зрнаца, док је за састојак кроцетин доказано да снижава холестерол и штетне масти у организму. У народној медицини шафран се препоручује и код атеросклерозе, а смањује ризик и за настанак срчаног удара. Мирис шафрана има благо седативно средство које доводи до смирења код неспокојних, елиминише стрес, меланхолију и депресију. Међутим, у јачим дозама доводи до стања опијености.

Међутим, истраживања су показала да, без обзира на лековитост, уколико се са њим несавесно рукује или се узима у прекомерним количинама, може доћи до угрожавања здравља. Дневна количина шафрана која се без ризика сме унети у организам је два до три грама. Већ више од пет грама изазива тегобе попут осећаја мучнине, повраћање, све до озбиљних компликација. Имајући све то у виду, фитотерапеути су из употребе искључили примену шафрана у лечењу деце и старијих особа.


ЧАЈЕВИ И СОК

За болесне бубреге у један литар воде треба додати 250 грама сувих плодова бруснице. Кувати док бобице не омекшају, затим садржај процедити, па у чај додати кашикицу шафрана. Чај пити током целог дана.

Код болних и обилних менструација треба у прах истуцати кашикицу семена мирођије, додати кашикицу шафрана и на то досути шољу кључале воде. Поклопити, и оставити да одстоји један сат, а затим садржај процедити кроз газу. Чај пити охлађен током целог дана.

За снижавање холестерола треба у блендеру уситнити шаргарепу и пола целера, а затим додати шољу свежег сока од поморандже и пола кашикице шафрана. Све добро промешати и сок пити ујутру и увече.