ГЛАС је добар колико се разговетно чује. Добар је ако допире до слушалаца и оставља траг онога што се желело рећи. Начин обраћања одређује говорника и боји његове поруке. Нажалост, нису сви у стању да се обраћају групи људи, без обзира на то да ли је велика или мала, пословна или приватна, весела или тужна. Постоје особе које то не могу да учине јер их “убија” трема, односно имају страх при самој помисли да се обрате присутнима, а поготово да узму микрофон. Чак и онда када окупљене познају.

О каквој се врсти страха ради, код кога се и зашто јавља, објашњава оториноларинголог професор др Војко Ђукић из Клинике за оториноларингологију (ОРЛ) Клиничког центра Србије:

- Ради се о такозваној гласофобији, посебној врсти страха, везаној за одређене ситуације, места или активности. Особе са гласофобијом су свесне да је она нереална, нелогична, чак и претерана. Са медицинског становишта свака врста фобије, па и ова, подразумева нервно стварање симптома страха различитог степена који се испољава тескобом, преплашеношћу, па чак и паником. Иако паника представља битан део нашег одбрамбеног система, у свакодневном животу добила је потпуно други изврнути смисао, који се везује за плашљивост и кукавичлук. На тај начин се, често неоправдано, карактерише и појава гласофобије.

* Колико је гласофобија као појава раширена?

- Гласофобију или страх од јавног наступа, ма које врсте, има чак 75 одсто људи, због чега је, у односу на све постојеће страхове високорангирана. За те особе уопште није једноставно да изађу и пред окупљенима одрже пригодан говор на породичним слављима и дружењима. Још им је горе ако треба на пословним скуповима да одрже презентацију или одбране свој став. Трема је још више изражена и због микрофона, који уме да направи такву блокаду да многи нису у стању да прозборе ниједну реч.

* Може ли стање “завезаног језика” да се превазиђе?

- Уз помоћ одговарајућег плана и техника трема и страх могу да се превладају, а говорничке вештине побољшају. Пре него што јавно наступи, особа треба да напише шта жели да каже и подвуче оно што хоће да истакне. Срочени текст треба да прочита више пута у себи, а затим и наглас. Увежбавање читањем помаже да се идентификује са текстом и стекне самопоуздање. Текст, заправо, треба да буде само подршка, а не да га чита док се присутнима обраћа. Ако је говор дужи, треба извући само кључне реченице као подсетник.

* Шта још може да се учини против гласофобије?

- Нека се особа говорник запита шта би се десило када би могла да седне у публику и слуша саму себе. Нека сними свој глас и чује где постоје фалшеви, а потом пред огледалом нека проучи сопствени говор тела, слушајући снимљен говор. Вежбање пред огледалом је кључно за стицање самопоуздања и доживљаја публике пред којом треба да говори. На крају, треба потражити неког блиског да спремљен говор послуша и искрено каже шта мисли. Онда би особа требало да је спремна за предстојећи пригодни говор без трунке треме или страха од неуспеха.

* До каквих све последица ова врста фобије може да доведе?

- Било који степен страха ствара осећај да нешто може да крене лоше. Због присутне стрепње у лош исход долази до непријатне психичке напетости, нервозе, снажне потребе за бекством, али и физиолошких реакција у виду убрзаног срчаног пулса и мишићне напетости у врату и леђима. Присутан је и недостатак енергије, ослабљени тонус, дрхтање гласа и непрекидне мисли и слике у глави о остављеном лошем утиску за време говора. У озбиљнијим случајевима гласофобија може да доведе и до оболевања са појавом напада изражене анксиозности. Јер, уколико не постоји снага за суочавање са властитим страхом и постојећом реалношћу, страх постаје сам себи сврха и почиње да расте у свести до непрепознатљивих размера.

МАТЕРИЈА И ВОКАБУЛАР

Када је реч о јавним наступима због стручних предавања, гласофобија је мање присутна уколико се влада материјом. У супротном, ако нисте сигурни у оно што желите да кажете, можете бити у озбиљном проблему. Ово се односи не само на наставнике који држе предавања студентима, већ и на пословне људе у компанијама. Разговетно, мирно обраћање присутнима са богатим вокабуларом, веома је битно као подршка теми о којој се говори. Иако у окупљањима приватне природе микрофон може бити додатно збуњујући за људе несигурне у свој наступ, у пословном миљеу микрофон заједно са слајдовима у приличној мери може да олакша наступ говорнику. Заокупљен микрофоном и слајдовима губи несигурност и све више стиче самопоуздање. Помаже и техника усредсређености на једног слушаоца, док ословљавање неког по имену ствара илузију зближавања у којој би хтели да учествују и други. Уз убацивање пригодних шала на тачно означеним местима релаксирају се и публика и говорник, а трема праћена страхом нестаје - саветује др Ђукић.

ШТА ЈЕ ТРЕМА?

Појава треме у разним околностима, па и у јавним наступима, представља нормалну појаву. Међутим, што се тиче њеног присуства, постоје две врсте људи - они који трему имају и они који лажу да их трема не мучи. Трема је, иначе, физиолошка реакција организма на нову, стресну и непредвидиву ситуацију. Она није урођени, већ научени страх. Сходно томе, како смо научили да трему имамо, тако се од ње можемо и одучити, истичу стручњаци, објашњавајући како да то постигнемо.

Дубоко дисање и смешкање делује смирујуће и на особу и на околину. Позитивне мисли пред наступ подижу самопоуздање и стварају добру везу између говорника и публике, а истовремено елиминишу страх из подсвести. И на крају, искреност у опхођењу, све и да се поткраду и ситне грешке, слушаоци ће наградити, што је такође добар начин да се трема, а уз њу и гласофобија, отклоне - каже наш саговорник.