Појам "фушер" је, због распрострањености, већ постао тема родитељских састанака у основним и средњим школама. Реч је о новом виду вршњачког насиља, према ком је "фушер" онај који нема "фирмирану" гардеробу, што његови другари, ако у то нису сигурни на први поглед, проверавају на суров начин, тако што му апликацијом са мобилног телефона скенирају код са одеће, не би ли утврдили да ли је реч о оригиналу или копији. Уколико открију да је реч о гардероби без познате етикете, они "фушера" изолују, вређају, задиркују, па и физички злостављају. С друге стране налазе се "гасери", који се у најкраћем могу описати као хвалисави, брзи (изгасирани, у сленгу) неодизелаши, са скупоценом одећом видно истакнутих брендова, кратком косом и арогантним ставом. У ком узрасту се најчешће користе ови изрази и спада ли такво етикетирање у вршњачко насиље, објашњава Наташа Станић, психолог Основне школе "Иван Горан Ковачић":

- То се дешава углавном од краја осмог разреда и првог средње школе, па надаље. Деца се у том узрасту раслојавају, што је још заступљеније у приватним школама, где похађање наставе више кошта. Та врста етикетирања спада у вршњачко насиље у смислу омаловажавања, понижавања, изолације, дискриминације некога ко није "фирмиран". Чак и оговарање спада у вршњачко насиље, присутни су први и други ниво вербалног, емоционалног и психолошког насиља, па све до изолације неког ко статусно не припада том делу вршњачке групе. Недавно сам чула за једну ситуацију која се одиграла у средњој школи. Дечко је својој симпатији купио "фирмирани" новчаник, уз објашњење да уколико би јој дао неки на ком не пише назив бренда, она не би прихватила поклон, већ би га бацила.

Шта је то што нагони децу да вршњацима скенирају код на гардероби, проверавајући да ли је оригинал? Наша саговорница сматра да је реч о последици ширег контекста друштвених односа. Деца са "фирмираном" гардеробом стичу своју позицију на социјалној лествици, схватају сопствену важност и самопоштовање кроз статусне симболе, попут "маркиране" одеће. У том контексту долази до такмичења и доказивања.

- Све то видим крајње негативно, иако је врло присутно међу децом да се на тај начин формирају социјалне групе и друже међусобно, у зависности од тога ко колико има новца, статусно се доказујући у групи на тај начин - каже Станићева.

Утицај родитеља и медија

Ко и како највише утиче на то да дете претерано цени материјалне вредности? Према речима Станићеве, за то су одговорни различити фактори и модели, али највише родитељи. Затим следи вршњачка група, која те одбаци ако немаш одређени статусни симбол на основу ког би био прихваћен у њој. Није важно да ли је реч о мобилном телефону, дуксу или патикама, којима суверено владају "ајфон", "џорданке" и слично. Потом медији, и то у великој мери. Важно је шта се рекламира, како се поједине ствари вреднују, а посебно на "Јутјубу", који млади гледају више него телевизију. Такође, психолог истиче да утичу и све рекламе које се убацују кроз друге садржаје, па идоли, попут спортских или музичких, који носе одређене ствари, или познате личности одевене у поједине брендове.

Несвесно, а неретко и свесно, деца својим понашањем могу да нанесу трајна емотивна оштећења омаловаженим другарима. Какве последице тинејџер може да сноси ако га прогласе "фушером"? Саговорница "Живота плус" наводи социјалну изолацију, одбацивање, оговарање, омаловажавање, превртање очима. У овим случајевима дете ће се осећати лоше, тужно, понижено, некад се јавља и бес, долази до конфликта, жеље да узврати, па и до физичког сукоба ако му неко каже да је "фушер". Настаје и емоционално лоше стање детета, јер га етикетирају да је "фејк". Како да се, у том случају, супротстави већини и заштити сопствени интегритет?

- Пре свега, дете би требало да поразговара са родитељима и школским психологом о томе шта су праве људске и моралне вредности. Неопходно је да има самопоуздање и став о сопственим квалитетима, као и способност да се докаже својим врлинама, а не етикетама. Етикета не пише на челу, свако мора у себи да зна ко је, и да је вредност коју има у њему, а не на њему. И да поседује критичан став, независно од вредновања у групи. Да оде из таквог окружења ако дође у конфликт са групом која етикетирање сматра пожељним - истиче Наташа Станић.

Ко је надлежан за заштиту

На питање прети ли нам повратак деведесетих година прошлог века, Станићева каже:

- Мислим да прети, али на још гори, поларизованији начин него што је то било деведесетих. Многи садржаји у медијима врло личе на тај период, али су још баналнији и поларизованији - каже психолог. - Некада смо имали дизелаше, сад предстоји време где ће "гасери" бити још екстремније идентификовани у вези са том улогом у односу на "фушере". Уобичајена је подела: или си лузер или возиш "порше", деца се деле на ону која ће куповати на "Бувљаку" и ону која ће у иностранству узимати фирмирану гардеробу, јер се изгубила средња друштвена класа.

Чини се да они који би требало да заштите младе од оваквих и сличних класних сегрегација већ дуже време жмуре над проблемом. Која институција би, и на који начин, требало да заштити омладину од оваквих утицаја и врати је на прави пут? Према мишљењу наше саговорнице, велика је улога школе, од основне до факултета, пре свега запослених у њој, који би требало да укажу личним примером и просвећивањем деце на то шта су праве моралне вредности. Изузетно велику улогу имају све врсте медија који неселективно емитују садржаје, приликом чије конзумације деца тог узраста не могу критички да просуде шта је права вредност. Психолог сматра да би надлежне требало да буду и институције које могу да прате шта је то што ће се маркетиншки представити, оне за контролу квалитета реклама и садржаја програма у медијима.

- Ту су и институције културе, које би своје садржаје требало да учине доступнијим младима. Ако деца не гледају представе и не читају књиге, не могу да имају критичност. Трудим се да на том пољу помогнем колико год могу. Својевремено сам правила акцију "Куп за културу", у којој се тежило освајању пехара, кроз залагање за већу заступљеност културе у просвети. У школи у којој радим пропагирам и културу одевања и понашања на прослави матуре и школским забавама. Трудим се да култура уђе и у моду - објашњава Станићева.


У ШТА ОДРАСТАЈУ?

Живот тече, обликујући нас свакодневно, попут дебла или камена у реци. Одрастају истовремено и "фушери" и "гасери", али у какву врсту људи? Могу ли се већ сада наслутити њихове будуће професионалне и друштвене улоге? Наша саговорница сматра да ће се "гасери" развијати у нарцисоидне, снобиране, хладне структуре личности, док "фушери" могу постати морално изграђене личности, али и оне са осећајем мање вредности и мањком самопоуздања. Према речима Станићеве, сва је вероватноћа да ће "гасери" заузимати менаџерско-лидерске професије, у којима је такмичење важно у постизању успеха на хијерархијској лествици. Постоје психолошка истраживања која доказују да су карактеристике агресивности највише заступљене управо код менаџерско-лидерских послова и у спорту, јер је такмичење најјачи мотив у хијерархији мотива у понашању. С друге стране, "фушери" ће се, вероватно, бавити хуманим и помагачким професијама.