КАДА би "Фејсбук" био земља, био би тачно трећа по величини на свету - рачуница је стручњака. Ни "Инстаграм" није ништа мања "заједница", а притом је и све популарнија, па се сваког дана на овој мрежи подели више од 500 милиона фотографија. Славу, и то значајну, живе и "Твитер" и "Снепчет". Простор и време су тако добили нове димензије откако су нас опколиле друштвене мреже, а ми почели да им служимо свакодневно. Свако на свој начин, додуше. Једни су постали зависни од изношења своје интиме, а други од праћења, анализе и коментарисања туђе, истовремено чувајући своју. Као да више вреди.

Тако су се профилисали они који су активни да сви то виде и они који не откривају ништа о себи, али зато гласно коментаришу туђе објаве, оптужујући прве да су досадни са фотографијама, да немају стваран живот и реалне процене. Али, ко је ту заправо интензивнији корисник друштвених мрежа? Ко је "поштенији"? И ко је већи воајер? Или све то зависи од карактера и намера корисника? О томе смо разговарали са Бојаном Кучинар, психологом и психотерапеутом.

- Екстровертне особе објављују информације о свом свакодневном животу и друштвеним активностима, што им служи за комуникацију са другима - каже саговорница "Живота плус". - Они позивају на дружење, а спремни су и да коментаришу и подржавају друге. Интровертни, с друге стране, ретко објављују садржаје личне природе, а и ретко износе своје мишљење када су у питању статуси других корисника, али прате шта се дешава у њиховим животима. Имамо и оне који не деле личне садржаје, али једва чекају да дају коментар. Приметна је и подела ове групе у две подгрупе. Постоје људи који увек позитивно коментаришу, из потребе да оставе добар утисак, и они који увек дају негативне коментаре. То су такозвани "хејтери".

Наша саговорница наглашава да обе подгрупе имају потребу да завире у животе других, али и да буду запажени, тако што остављају коментаре, притом чувајући на сигурном своју интиму.


БИТИ ПРИМЕЋЕН


У освртању на то шта се дешава на друштвеним мрежама, отишли смо толико далеко, као да нам од тога зависи живот сам. Све што нам се дешава, па и баналност, ставља се у излог. И не само то!

- Дешава се да људи наменски одлазе на одређена места, раде одређене ствари само да би имали материјал за друштвене мреже. Више није поента да ли уживам у дружењу са пријатељем док пијемо кафу у неком локалу, већ сам ту да бисмо се фотографисали и онда тај материјал објавили. То је парадоксално. Жива реч је замењена постом на друштвеним мрежама - каже психолог.

А, како постоји потреба да се оглашавамо на том "тржишту", тако постоји и она да се испрате радње осталих учесника. И да се стално коментаришу. Исмеју. Назову глупим/досадним/наивним. Тако се искристалисао профил корисника друштвених мрежа који као да се нагонски оглашава испод свега што се ту појави. Саговорница каже да иза тога може да се крије осиромашен лични живот.

- Усамљеност може да подстакне да се стално коментаришу други, јер је то начин да се оствари нека интеракција. Учестало оглашавање на туђим профилима је покушај да се задовољи потреба за прихватањем, а ако се увек остављају негативни коментари, онда се то чини са намером да се други омаловажи, унизи. Све ово иде у прилог ниском самопоштовању и самопоуздању, односно недостатку вере у личне квалитете. С друге стране, када су у питању коментари који се остављају испод статуса оних које стварно познајемо, може да се ради о социјалној одговорности - жељи да поздравимо, подржимо, честитамо или искажемо срећу због успеха пријатеља, родбине, колега - наводи саговорница.


ШАНСА ЗА ПАМЕТОВАЊЕ


Нечија објава може да покрене читаву лавину коментара, чији су водећи носиоци неретко увек исти људи. И увек они који другима не дају прилику да завире у њихов живот, али су зато ту да се наметну у свакој расправи. Са неодољивом потребом да буду најпаметнији на туђим профилима. Своје су на време заштитили/сакрили.

- Постоје они који веома воле расправе на друштвеним мрежама, што зна да буде корисно ако се у то улази са жељом да се нешто ново сазна или саопшти. Међутим, људи често заборављају да сви имају право на мишљење, као и на његово јавно изношење, а које не мора да се подудара са њиховим. Онда се деси да се расправа претвори у надметање ко је у праву. Нарцисоидним особама је веома важно да победе у том такмичењу, а посебно им је од значаја ако их и други подрже у њиховим ставовима - објашњава психолог.

И ето нас на клизавом терену, па за час стижемо до престројавања, поделе на једне и друге, па и "фронта". Као да су одједном сви добили шансу да буду паметни, па би и да је искористе.

- Чињеница је да расправе могу да прерасту у лични "рат". Тада се заборавља сврха дискусије, не износи се мишљење о самој теми, већ се коментарише личност неистомишљеника, извлаче се закључци о њему. А они су често погрешни, јер се не поседује довољан број података о самој особи. Можемо загазити на клизав терен и ако се коментари доживљавају лично, или ако другима тако јавно упућујемо опаске на рачун њихове личности - наводи саговорница.

Тако се у суштини извитоперила стартна суштина постојања друштвених мрежа, па су их многи корисници искористили само да би могли да оспу паљбу и осуду по другима, паметовањем надоместе неуспех у стварном животу, а могућношћу да јавно напишу неку "филозофску", и то обично увредљиву, учине себе битним.

- Друштвене мреже нам дају толико много могућности, од рекламирања и личних промоција, до учења и сазнавања нових ствари, да се заиста поставља питање зашто их користимо да бисмо путем њих коментарисали, вређали и омаловажавали друге. Иако свако има право да јавно изнесе своје мишљење, не бисмо смели да заборавимо да је некултурно наметати своје и да ћемо таквим приступом свакако тешко променити туђе. Важно је и да се не заборави да оно што ту говоримо, говори о нама - подсећа психолог.

ПОГРЕШНА УПОТРЕБА

БИТИ активан на друштвеним мрежама, није никакав грех. Суштина је да ту активност, међутим, испунимо позитивном сврсисходношћу и не постанемо зависни од ње.

- Морамо да знамо чему нам служе друштвене мреже. Ако их користимо да бисмо испунили осећај празнине, осетили се прихваћено или добили подршку, онда је сигурно да ћемо постати зависни од њих, јер ће нам постати животна храна. Требало би да проверимо шта нам то стварно недостаје у животу и да онда радимо на томе. Када смо испуњени и остварени, мреже ће нам служити за краткотрајну забаву и информисање. И не само да нећемо имати потребу да пречесто будемо активни, већ нам ни обавезе неће дозвољавати да на њих трошимо време - каже саговорница "Живота плус".

ПРИЛИКА ЗА ПОЗИЦИОНИРАЊЕ

СТАЛНО коментарисање туђих постова и улажење у јавне расправе, као да је постало нешто што нас данас позиционира међу људима. У смислу, ако нисмо ништа рекли, као да нисмо довољно мудри. И ако ништа не објавимо, као да нам се ништа вредно не дешава.

- Међутим, људи који имају испуњен живот, немају толику потребу да се показују другима, они просто уживају у ономе што раде и што их испуњава. Они који се плаше да ће други помислити да им се ништа не дешава, јер су неактивни на друштвеним мрежама, углавном и јесу неиспуњени, усамљени, незадовољни. Како се код таквих јавља страх од откривања истине, имају потребу да прикрију своја незадовољства, а крећу од идеје да треба бити што активнији, пласирајући лажни живот, оно како би заправо волели да живе - објашњава психолог.