ДА ли познајете неког ко седи за компјутером и искључиво ради, или мобилни користи само за телефонирање и тражење корисних сајтова. Таква особа не постоји. Свако, макар повремено заигра неку игрицу или крене у нејасно "сурфовање" интернетом од сајта до сајта. Истина, и није јерес играти се из забаве, као што је незамисливо да човек нема радозналост за интернетом. Али када игра пређе у патолошко стање и претвори се у зависност, а коришћење интернета постане претерано у сваком смислу речи, онда je ситуација крајње озбиљна. Jер таква особа не зна да стане без обзира на околности и обавезе које има.

Зависност је рођена и треба да се лечи, баш као и свака друга, поручују стручњаци. Колико је зависност од интернета и видео= игара озбиљна појава најбоље показује поступак Светске здравствене организације која је ово стање званично прогласила "онлајн болешћу". Прошле године ова врста зависности уведена је и у Међународну класификацију болести, односно регистар. Истичући да је реч о болести савременог човека, аутор књиге "Изгубљени у виртуелном свету - зависност од интернета и видео игара", психијатар др Горан Лажетић из Института за ментално здравље у Београду, каже:

- Зависност од интернета први пут је јасно описана још 1995. године са свим карактеристикама и симптомима. Реч је о новој патологији која је удружена са другим менталним поремећајима, а најчешће са депресијом, злоупотребом и зависношћу од психоактивних супстанци, као и са поремећајима личности. Сличност између зависности од психоактивних супстанци и интернета огледа се у томе, што и једно и друго изазивају жудњу, повећавају толеранцију, изазивају апстиненцијални синдром и имају висок потенцијал ка рецидиву. И овде се јављају психичка оштећења и последице на породичном, социјалном и професионалном плану.

Како се препознаје зависност од интернета и видео- игара?

- Приметна је апсолутна преокупација интернетом и игрицама, уз продужавање времена проведеног за рачунаром и у игрању. При том је присутан апсолутни губитак контроле о проведеном времену, односно остаје се дуже него што је планирано. Заправо, коришћење интернета и играње видео - игрица се наставља без обзира на нежељене последице, а уколико дође до наглог прекида употребе рачунара у ове сврхе, јавља се узнемиреност, нерасположење, па чак и агресивност према другој особи.

Може ли и како ово стање да се лечи?

- Може, уз велико стрпљење зависника, али и блиских особа. За терапије је неопходно издвојити најмање десет месеци, а када је реч о деци неопходна је и пратња родитеља. Обично родитељи први и примете да њихово дете много времена проводи на интернету, касни у школу, запоставља учење, свадљиво је, нема одговорност. Ако је у питању одрасла особа, породица се жали да је запостављена, да зависник често изостаје са посла, постаје асоцијалан. Јављају се и други пратећи здравствени проблеми, у виду несанице, раздражљивости, импулсивности, депресивности. Да би остала будна таква особа неретко користи и психоактивне супстанце. Понекад може да има и симптоме епилептичног напада.

Ипак, савремено друштво је незамисливо без ових тековина. Тачно. Ми овде причамо о погрешном коришћењу интернета и претеривању са видео-играма. У нормалним околностима компјутер и интернет никако не треба избегавати. За савременог човека он је неопходан јер нуди бржи приступ информацијама и поседују велику библиотеку. Постоји разлика у циљаном тражењу сајтова ради одређених информација и едукације, у односу на бесциљно тумарање са сајта на сајт. Да не би застранио и постао зависник, свако треба добро да се упозна са његовим предностима, али и негативним странама које могу да га уведу у стање зависништва и болести.

НАЈМЛАЂИ КОРИСНИЦИ

ПОНАШАЊЕ на интернету и играње видео-игара посебно је важно за дечији узраст. Млади су склони идентификацији са виртуелним ликовима, а с обзиром на то да су видео-игре све агресивније a најчешће и њихови јунаци, то може да остави последице на њихов осетљиви психички развој. Зато је врло важно да се породица игра са децом, а не да им, уместо тога, да таблет или телефон са укљученом видео-игрицом. Тачно је да ће такво дете бити мирно, али уколико има, рецимо, само две године, постаће интровертно и затворено, а када порасте некомуникативно, што за његов развој личности апсолутно није добро. Водећи рачуна о личности најмлађих, америчка Педијатријска асоцијација инсистира да дете не игра видео-игрице дневно дуже од два сата, као и да се избегава њихова агресивност - наглашава др Лажетић.

ПОТРЕБНА ЕДУКАЦИЈА ОСНОВАЦА

ЗА правилно и безбедно коришћење интернета у основним школама би требало да се уведу часови посвећени едукацији ученика, о свим опасностима које их вребају. Те превентивне мере не односе се само на неконтролисано играње видео игара које могу да доведу до зависности. Уколико се неправилно користи, интернет представља џунглу, одакле вребају разни предатори, педофили и други насртљивци, који децу могу да уведу у озбиљан проблем и доведу и до трагичних последица. Јер, по природи ствари, деца су радознала и отворена за све што је ново и непознато. А када донекле схвате да нешто није у реду и да из те приче желе да изађу, обично им треба подршка блиских одраслих особа да им у томе помогну - упозорава овај стручњак.


КРЕАТОРИ СОПСТВЕНЕ ЛИЧНОСТИ

ИСТРАЖИВАЊА показују да особе зависне од интернета нису то постале трагајући за значајним информацијама, већ трагајући за социјалном подршком, односно дружењем, сексуалним задовољством и могућношћу да сами креирају своју личност. То је јак мотив и потреба сваког човека, али кроз директне контакте са физички присутним особама и групама, као и експериментисањем. Међутим, одређене особе због начина живота, стидљивости, психичке нестабилности, иду линијом мањег отпора, и све то посредовано, траже преко интернета. А тамо, врло брзо могу да успоставе и више виртуелних веза, мада најчешће циљано иду на успостављање "љубавно-сексуалне везе". Путем интернета оживљавају своје сексуалне фантазије које им у стварном животу недостају, глумећи улоге другачије од оних какве реално јесу- један је од животно важних детаља из књиге др Лажетића.