Модерна времена са собом носе велики број промена, а некима од њих смо мање, некима више дорасли. На поједине се тешко навикавамо због васпитања, усађених система вредности, начина живота и уврежених размишљања. Међу новине у нашем доскора готово потпуно патријархалном друштву спада и еманципација жена, која је данас све видљивија појава. Многе савремене даме више раде и зарађују од својих партнера, мање времена посвећују дому и кућним пословима, неретко и обавезе око деце у већој мери на себе преузима отац, родна равноправност све је чешће помињан термин... Како већина модерних мушкараца реагује на женску еманципацију открива нам Јасминка Веселиновић, системски породични психотерапеут из Градског центра за социјални рад у Београду:

- Сви мушкарци у 21. веку суочени су са великом променом друштвено-економског амбијента и мењањем жена, односно њиховом еманципацијом која је отпочела изласком жена на јавно поље и биралишта. Жене су сваким даном економски независније од мушкараца, чиме добијају и већу моћ у одлучивању о важним питањима, како у сфери рада тако и у партнерским и породичним односима. Променом женских улога мењају се и мушке у друштвеном и приватном домену, с том разликом што се мушка спорије мења, а у многоме и стагнира, што повећава тренд дисхармоније у партнерским и породичним односима и стопу развода.

ТЕШКО СЕ ОДРИЧУ ПРИВИЛЕГИЈА

* Који су разлози за то?

- Мушкарци се тешко одричу привилегија патријархалне идеологије организације живљења, што неретко прави проблеме и у сфери њихових блиских и интимних односа са женама. Иако су заинтересовани да буду супружници и очеви, њихово дефинисање мушкости предоминантно долази из њихових улога ван породице, успеха и друштвене и пословне позиционираности. Успешност на послу често захтева потискивање личних осећања, владање слабостима и контролисано понашање. Како су усмерени ка економским и друштвеним постигнућима, преко којих се вреднује мушкост, мушка социјализација и васпитање из прошлог века их не опрема данас за комплексне односе партнерства и породичне односе као што је то случај код жена, већ их опрема за потискивање емоција. Зато се теже сналазе пред савременим захтевима равноправног учешћа у партнерству и породичним односима, недостају им вештине, а и жене су све мање спремне да преузму све бриге и одговорности о животу породице.

СЕКСУАЛНОСТ * Како се женска еманципација одразила на сексуалност? - У великој мери. Еманципација подразумева ослобађање. Како се жене све више ослобађају и артикулишу своје жеље и потребе и у сексу, многи мушкарци имају проблем, јер о томе са партнеркама нерадо говоре, а посебно ако наиђу на тешкоће у сексуалном функционисању.

* Шта им највише смета, а шта им одговара у новој подели улога?

- Мушкарцима највише смета то што се мења однос моћи у породичним и партнерским односима, женско незадовољство, велика очекивања и женска тежња ка равноправним односима и расподели кућних, родитељских и породичних односа. Од 1980. године родно-сензитивни партнерски терапеути појам моћи у партнерским односима схватају озбиљно. Истичу да постоје позитивни и негативни аспекти моћи – моћ над неким (може бити угњетавања) и моћ за нешто (радње које омогућавају акцију, промену и прогрес). Често мушкарци кажу да им смета "женско звоцање", чиме на хуморескни начин теже да дезавуишу примедбе партнерки, које нису спремни да чују и схвате озбиљно. То су, на пример, примедбе жена да нешто што су се договорили нису урадили или су урадили површно, да их нису чули, да су годинама одбијали разговор. Мушкарцима који су у браку у великом проценту и даље одговора дубоко укорењена идеологија патријархата, која не подразумева равноправност у партнерским односима.

* На основу вашег професионалног искуства, шта још закључујете?

- Истраживања потврђују да данас бракови више погодују мушкарцима и да ожењени мушкарци дуже живе од оних који то нису. Они се ређе од жена самоиницијативно обраћају Саветовалишту за брак и породицу, углавном не иницирају развод брака (то чешће чине жене), очекују од супруге да се брине о њима, њиховим потребама о исхрани, здрављу, изгледу, организацији живота у кући и у ширим породичним односима. Женама лако препуштају комплетну социјално-емотивну одговорност за породични, партнерски и кућни домен рада. Поносни су на своје дуготрајне бракове и теже да их сачувају. Истовремено, жене говоре да су им се бракови одржали управо због сопственог жртвовања, толеранције, преузимања комплетне бриге о породици и деци. Оне нису задовољне патријархално конципираним браковима, јер сада и оне раде ван куће и преоптерећене су обавезама. Слушајући парове, терапеути неретко закључе да они као да долазе из два различита брака, њеног и његовог, у коме је он задовољан а она веома незадовољна. Мушкарцима који долазе у Саветовалиште смета што жене желе да разговарају о емотивним питањима. Неретко саопштавају да немају проблема и да су дошли због жене која сматра да их има.

* Одговара ли им што жене зарађују?

- Да, а многима и не смета ако жене и више зарађују од њих, али им не одговара ако они и даље не воде главну реч у одлукама како и где ће се новац трошити. Због укорењеног патријархата, може звучати парадоксално то да се мушкарци данас у све већем проценту и економски ослањају на жене, не желећи да такав однос дефинишу неравноправношћу или зависношћу. У сеансама се може чути "и ја бих могао да успем у приватном послу када би ми супруга била десна рука, али она то одбија. Неће да ми помогне. Очекује од мене да радим у кући и око деце". На моје питање да ли и супруга ради, одговарају потврдно и признају да чак више заради, али да не воли кућне послове, што јој замерају. Када питам да ли, ипак, ради по кући иако то не воли, добијам одговор да ради.

МИСЛЕ ДА СУ МАЊЕ ВРЕДНИ

* Губе ли тако на мужевности?Колико им се мења улога у друштву?

- Од мушкарца се и даље очекује да се у друштвено-радним односима сналазе боље од жена и више зарађују. И они од самих себе то очекују, што не значи и да у томе успевају. Ипак, у свету се опажа тренд да жене пре него мушкарци завршавају у сиромаштву уколико се разведу, разболе... Често се за овакву тврдњу узима у обзир чињеница да све већи број жена гаји децу као једини родитељ. Сматра се да је главни пут за излазак из сиромаштва и за жене и за мушкарце у запошљавању и промени састава домаћинства. Кроз економску кризу мушкарци доживљавају већа лична осујећења од жена, осећају се угроженије, теже се прилагођевају и мисле да су мање вредни од жена, јер не успевају да остваре културом задате императиве, иако то веома тешко саопштавају. Та искуства ретко деле са другим мушкарцима. Осећају срамоту и неретко беже у алкохолизам и друге зависности. Култура је научила мушкарце да се не жале, да "није мушки кукати", па они најчешће сакупљају у себи незадовољство. И са женама ретко деле питања која их чине рањивим - слабост, несналажење на послу или сексуалне тешкоће. Многи мушкарци сматрају да губе на мужевности ако не зарађују онолико колико је породици потребно, или ако не зарађују више од супруга. Доминантни стереотипи су да ако не зарађују довољно не могу да буду "привлачни" и да их жене одбацују због тога.

* Осећају ли се као да им је одузета нека врста моћи?

- Они у којима су дубоко усађена патријархална уверења о априорној мушкој доминацији у смислу "газдовања", не само над домаћинством већ и над женом и децом, а која у савременим условима не могу да остваре, осећају се фрустрирано и инфериорно. Такви мушкарци често су насилни над женама и код њих је доминантно осећање беса. Пошто је бес једно од малобројних осећања за која мушкарци верују да смеју да их имају, он често представља маску за друга осећања, нарочито она која показују рањивост и слабост. Многим мушкарцима се чини да им је лакше да се изборе са бесом него са свим другим осећањима, што им често прави проблем у односу са женама.