Стојите читав сат у реду, цупкајући са ноге на ногу, презнојавајући се у просторији без кисеоника. И таман да вас службеница прозове, испред шалтера чујете нечије штиклице са првенством пролаза. Ви и даље чекате свој ред. Смета вам мирис дима у спаваћој соби, али партнер упорно пали цигарету за цигаретом у кревету. Ви изнова разгрћете облак дувана. Колега вас вози аутом као да сте кренули на рели трке, а не на службени пут. Мука вам је и од вожње и од прегласне турбо-фолк музике коју је пустио. Ви сте само сувозач који се не пита како му је.

Шта радите у овим и сличним ситуацијама? Свађате се са госпођом која се дрско прогурала преко реда или, док у себи вриштите од беса, ћутке, погнуте главе прелазите преко неправде? Одлазите у другу собу да спавате или, из страха да вас партнер не остави, настављате да трпите мирис дувана? Вређате колегу зато што вас мучи лошом вожњом и још лошијом музиком или, да се не би наљутио, кријете од њега да вас је страх и да вам није пријатно у ауту?

Избор је, наизглед, врло оскудан. И који год у таквој понуди да направите, неће бити добар. Или ћете угрозити себе или ћете нарушити однос са другима. А, све би било много лепше и здравије када бисте научили како да асертивно комуницирате. У преводу - да научите да заштитите и изразите себе, али тако да не нападнете и не ускратите могућност другоме да заштити и изрази себе. Да будете достојанствени, не угрожавајући ничије достојанство.

Лиза Пишчевић, психолог и сертификовани тренер за ову област, објашњава шта то заправо значи.

- Асертивно понашање је комуникација у којој поштујемо и себе и саговорника - каже психолог. - То је однос међусобног уважавања, по принципу: "Заступам себе, поштујем тебе." Наравно, немогуће је увек бити асертиван, нити нам овакав начин комуникације гарантује сличан одговор на наше понашање, али само тако имамо шансу за успешну комуникацију на сваком нивоу - приватном и пословном.

То значи да би у првом случају требало да мирним тоном кажете госпођи да није лепо што се гура преко реда, јер сте ви чекали сат времена. Не смете да прећутите, али не би требало ни да је вређате и вичете на њу. Ако вам смета мирис дима, реците то партнеру отворено и замолите га да пуши на тераси или на прозору. Не остављате га због тога нити користите цигарете као повод за жучне расправе. Разговарајте са колегом на тему брзе вожње и прегласне музике, објасните му да се плашите и да вам је мука, уместо да га због тога опањкавате пред другима или трпите "терор".

Ни жртва нити џелат

Асертивност је новији термин у психолошкој литератури који подразумева да се особа заузима за лична права. Јер на то - има права. Она изражава своје мисли, осећања и ставове на директан начин - искрено и умерено, уз истовремено поштовање других. Проблеме и неспоразуме решава на конструктиван, а не на агресиван или пасиван начин. Зато није ни џелат нити жртва. То је оно што нам у данашњем, турбо времену кратких нерава често недостаје.

Асертивност је увек изазов, али и, каже саговорница, једина шанса за успешну комуникацију. Да ли се она учи или се неко, рођењем и васпитањем, обликује тако да уме да саопштава своје жеље и потребе, без угрожавања туђих, док је неко други увек пасиван, дефанзиван и без самопоуздања да каже шта жели и шта му смета?

- Као што се неко роди са вишим коефицијентом емоционалне или социјалне интелигенције, тако је неко рођењем асертивнији од другог. Наравно, асертивност се учи, највише по моделу, у детињству али и кроз цео животни век. Осим тога, ниједна особа није увек асертивна нити агресивна/пасивна. То је немогуће, али свакако треба тежити асертивности - каже психолог.

Истраживања показују да је асертивност мултидимензионални конструкт, условљен личним, ситуационим, културним нормама и вредностима. Стручњаци је дефинишу као скуп одређених интерперсоналних вештина које могу да се усвоје, али и као црту личности која се дугорочно негује од раног детињства.

- Развија се кроз технике асертивне комуникације, учење асертивних права, дозвола, облика манипулације (како бисмо их препознали, а не користили), исправног давања критика. Постоје многе едукације и курсеви асертивне комуникације, а најбоље се вежба у групи - наводи психолог.

Асертивна комуникација је врло пожељна сваки пут када се залажемо за властита права, изражавамо интересе и потребе, али одбијамо и неприхватљиве захтеве. Ми често не знамо како да некоме кажемо "не" само да не би испало да смо надобудни, дрски, неваспитани, да нам није стало. Или из страха да се тај неко не наљути на нас.

Чува ментално здравље

Сигурно вам се у току дана ко зна колико пута наместе ситуације у којима не знате како да се поставите. Имате, на пример, другарицу која вас упорно оптерећује својим љубавним проблемима, зове вас у току радног времена да вам се жали на партнера, узнемирава вас у вечерњим сатима када желите да се опустите. Да је не бисте повредили, ви жртвујете своје време и енергију да бисте је саслушали. И тако вас сваки пут исцрпи истом причом. Стручњаци кажу да је то сасвим погрешно и да је асертивна комуникација овде више него неопходна. Оваква ситуација мора да се реши реченицом: "Извини, али не могу да причам на послу, морам да завршим обавезе. Ићи ћемо на кафу после подне, па ћемо разговарати." Или: "Пошаљи ми поруку да ли је нешто хитно, јер сам управо легла да се опустим после стресног дана и потребно ми је мало времена за себе. Жао ми је што сте се опет посвађали, али морам мало да радим и на свом животу." Ако вам је права другарица, она ће то разумети. Уколико није, замериће вам, али то онда не треба да вас брине. Изађите из токсичне зоне пријатељства.

Асертивност је тражена и у ситуацијама када би требало да искажемо критику или похвалу некоме. Није добро да прикривамо своје ставове, да их таложимо само да бисмо се утопили у масу. Јер, уколико асертивно перманентно изостаје у нечијем понашању - на послу, у браку, међу пријатељима, то представља претњу по личност и ментално здравље.

- Недостатак асертивне комуникације доводи нас и у позицију "жртве" и "злостављача". Ако комуницирамо пасивно, третираће нас, како се то у народу каже, као "крпу". Ако комуницирамо агресивно, налазимо се у позицији "злостављача". У сваком случају губимо, јер не успевамо да остваримо ефикасан дијалог и квалитетан међуљудски однос. Немогуће је не комуницирати. Дугорочне токсичне и непродуктивне комуникационе мреже у свим животним сферама доводе до осамљивања и у неком моменту нарушавања како менталног, тако и физичког здравља - објашњава Пишчевићева.

Међутим, особа која уме да се заложи за себе, одбрани своје ставове и осећања, иако не на агресиван начин, понекад се ипак тумачи у лошем светлу. А, зашто не би смела? И да ли је асертивност заправо ствар менталне хигијене?

- Не бих рекла да се асертивна особа може опажати у негативном светлу. Овакав приступ захтева поштовање самим тим што иза њега стоје велики труд и уважавање саговорника (барем у комуникацији). Агресивност је "надобудна", али не треба да нас гризе савест када се нађемо у ситуацији да накратко морамо да напустимо поље асертивности - поручује психолог.


ПРИМЕРИ У ПРАКСИ

Да бисмо схватили како асертивност у стварности изгледа, саговорница "Живота плус" нам наводи пример следеће ситуације:

- Ћерка је оставила неуредну собу и мајка је грди речима: "Ти си једна неодговорна ленчуга која увек оставља хаос!" Мајка је, дакле, етикетирала ћерку и напала "особу", а не понашање и нагласила је да је увек тако. Е па, асертивна критика би гласила: "Поступила си неодговорно, што ме чуди, јер умеш понекад тако лепо да распремиш собу." Тај одговор је асертиван и представља топло-хладну поруку, дакле похвалу и критику понашања (а не особе) заједно - објашњава психолог и додаје да асертивност по истом принципу функционише и у партнерским и у пословним односима.