Како се родимо, откривамо свет. Чим мало порасте, дете почиње да поставља питање "зашто". Жеља за новинама нам је урођена - да видимо слику по први пут, да научимо нову реч, одгледамо нову серију, учествујемо у разговору.

Радозналост је кључни део наше личности, али кад одрастемо, неки на њу забораве док други и даље гледају свет отворених очију не губећи жељу да сазнају "зашто".

Сви су људи радознали, неки мање, неки више, осим оних који имају оштећење мозга или озбиљну форму депресије, каже астрофизичар Марио Ливио, аутор књиге "Зашто? Шта нас чини радозналим?". Радозналост је имала еволутивну сврху, људи су морали да буду радознали да би преживели. А зашто с временом постајемо мање радознали? Нове активности су у почетку узбуђујуће, али онда постају досадне. Студије показују да је већа вероватноћа да ће нас занимати ствари о којима већ нешто знамо него оне о којима знамо много или не знамо апсолутно ништа.