ДА ЛИ је срећа урођена или је вештина која се учи, стална је недоумица истраживача који се овим феноменом баве. Да, бити срећан може да се научи, чак и ако особа од рођења није оптимиста. За пут до среће постоји пет рецепата које стално и стрпљиво треба примењивати, истиче италијански психијатар др Елизабет Ломбардо.

Прво се почиње вођењем дневника захвалности, који садржи најважније ствари које одређену особу усрећују. Подсећање на садржај оваквог дневника у потиштеном стању или стању тескобе чини да се расположење подигне.

Други и трећи рецепт прописују опуштање и вежбање, где је бављење спортом једнако делотворно на депресију као да се уносе антидепресиви. Једино је проблем како депресивне људе натерати да вежбају, с обзиром на то да они имају најмање воље и снаге.

Четврти рецепт се састоји у томе да срећнији помажу мање срећним особама. На овај начин туђе невоље помажу да се макар мало срећнија особа лакше присети позитивних ствари из сопственог живота. На крају, треба одржавати што више контаката са познатим и драгим особама, јер се тако најлакше излази из зачараног круга потиштености и депресије.

Ове препоруке др Ломбардо даје на основу тврдње да је 50 одсто среће урођено, док 10 процената зависи од спољашњих околности у којима се одређена особа налази. Преосталих, чак 40 одсто среће зависи од свакога понаособ и његовог придржавања упутстава за достизање среће.