ДОЗВОЛИТЕ ми музеј и ја ћу га напунити - говорио је Пабло Пикасо. И напунио је храмове уметности широм света. Колико младих данас сања сан славног сликара? И има ли их уопште? Или су се повукли пред рушевинама неког другог времена у којем није баш све било огољено? Данас када је све на тацни, инстант, без суштине, али са згодном формом, чини се да нема много простора за уметност. Околности траже нешто конкретно. Да има рачуницу. Интерес. Јесмо ли зато све мање трагачи за уметничком лепотом? Да ли смо пристали на живот без креативности, маште, чисте апстракције која обогаћује душу? Ако наслутимо да смо талентовани за сликање, вајање или писање, хоћемо ли унапред окренути леђа том дару јер није исплатив и популаран? Или, ипак, има наде за младе уметнике и даровиту децу која осећају да у њима гори неки неизрецив пламен? Млади сликар из Ариља, Александар Митровић, који своје знање преноси деци, каже да је слобода израза и даље на цени, а да је уметност заправо стил живљења који не може да се угуши.

- Креативност је начин изражавања наше јединствене природе у свему што радимо - објашњава саговорник. - Ми дубље сагледавамо материју свега са чиме се сусрећемо. Па ако вас привлачи концепт уметничког живота, поента је да га прихватите и да пронађете прави пут до њега. Јер, уметнички начин живота је више од пуког рада у атељеу. У питању је једна широка љубав.

Енергија је пресудна

Уметничка душа неретко остаје усамљена, јер не може да се изрази на позорници друштвеног апсурда или јој недостаје ветар у леђа. А, он, каже саговорник "Живота плус", дефинитивно дува из породице.

- Она је ослонац и подршка у кључним моментима, у сваком новом подухвату и идејном изазову. С друге стране, уметност је константан процес сазревања, па су некада стечена знања данас мање-више занемарена или имају неку сасвим другачију улогу - каже Митровић.

А, шта када човек осети да у њему тиња тај уметнички жар? Да ли без размишљања треба да уплови у воде које би могле да га одведу на обалу среће? Саговорник каже да свако има свој пут и да је тешко одредити када неко пожели њим да крене.

- Не бих могао прецизно да кажем од када се бавим ликовном уметношћу, јер се она кроз све дечачке играрије провлачила спонтано, не дајући назнаке да ће ми то некада бити професија. Сећам се својих цртежа на којима су били вишеспратни аутобуси пуни путника, а имао сам тада четири-пет година, или вежби у предшколском када сам на страницама свезака цртао ципелице. У шестом разреду сам први пут чуо за Средњу уметничку школу, и чврсто одлучио да тим путем наставим. Касније је дошао Факултет ликовних уметности, када сам инспирацију почео да проналазим у свом окружењу. Пролазници, звук улице, изложбе, музика, филм, позориште - све се то нашло на мојим цртежима. Али суштина је да све долази само од амбиција и енергије коју уметник носи - каже сликар, који је већ излагао у Паризу, покупио бројне награде на конкурсима и тренутно припрема осму самосталну изложбу.

Негујте свој дар

Саговорник "Живота плус" сматра да свако од нас има неки таленат, али да је пресудно да се он правилно усмери. Деца тога обично нису свесна, већ их инстинктивно испољавају. Зато је он ту да им помогне да их спознају, негују свој дар и пронађу најбољи пут да га изнесу. Каже да је помоћ малишанима веома важна. А, када се похвале њихов рад, труд и напори у залагању, а не таленат, деца, каже Митровић, постају генерално упорнија у остварењу својих циљева, не одустају лако пред препрекама, спремнија су да решавају различите задатке и уче из својих грешака.

Да уметност није резервисана само за талентоване, видимо по бројним студијама које доказују да свако бављење овом активношћу може да буде само благотворно по човека. Никада то није губљење времена или улудо потрошена енергија.

- Уметност је једна велика игра, током које смо често занесени. Она не познаје границе израза. Код мене у групи се углавном налазе деца која воле да цртају и сликају, али такође већина њих не бира тај пут у будућности. Неки од њих се озбиљно баве фудбалом, кошарком, гимнастиком, поједини желе да постану инжењери, учитељи или доктори, ретко се издваја неко ко жели да постане искључиво уметник. Кроз игру доста уче једни од других и тиме употпуњују себе и свој рад - каже Александар.

Саговорник подсећа да свакодневно слушамо како деца све више времена проводе уз савремене технолошке уређаје попут телефона, таблета, рачунара. И да смо сви свесни колико је то штетно. Баш ту уметност помаже.

- Брз темпо живота нам суптилно диктира један начин функционисања, али уз све благодети 21. века можемо да почнемо квалитетно да проводимо време. Јер, не заборавимо да је уметност начин изражавања идеја у различитим облицима. Остварује се кроз цртање, сликање, вајање, плес, музику, позориште... Креативно изражавање је зато од великог значаја за развој перцепције, фине моторике, а посебно подстиче памћење, продужава концентрацију, усмерава пажњу, усрећује. Захваљујући њему, упознајемо себе, околину, своје емоције и креативне способности - наглашава уметник.


РАД СА ДЕЦОМ

СЛОБОДА израза је од изузетног значаја за сваког професионалног уметника, али се тог правила Митровић строго придржава и у раду са децом.

- Код њих не постоји лош цртеж или слика, већ мање или више добар. На основу сагледавања ранијих радова и онога шта их чини добрим стварамо неки нови. Уколико се не водимо слободним компоновањем, ученик сам бира тему којом жели да се бави. Приступ стварању једног цртежа, слике или скулптуре настаје од припрема у виду фото-презентације, истраживања тематике за коју је дете заинтересовано и разговора на предложену тему. На крају једног сложеног процеса настанка дела деца често не поверују да су сама успела да дођу до сјајних резултата, па чак и родитељи питају колики је ту мој ликовни учинак. Кроз разговоре увек поменемо и еминентне уметнике на домаћој сцени, учимо о визуелној култури и естетици, материјалима и техници. Један од фактора који доприноси раду је и музика. Блуз, џез и модерна класика су звуци нашег атељеа. Својим ритмом и мелодијом диктирају темпо и ликовност рада - открива уметник.