Некада смо правили разлику између академских грађана и занатлија, завидели уметницима на слави и на томе што не морају да седе од осам до четири сата у канцеларији, маштали о бољем школству и сигурнијим радним местима, а онда су дошли "инфлуенсери" и све нас збунили. Нисмо успели да схватимо чиме се то тачно баве и на кога "утичу", а њихова мала група је постала све масовнија и популарнија. Није нам јасно како су успели да се квалификују за толика признања, зашто су постали славни и у које се то школе иде да би се неко бавио њиховим "послом".

Друштвене мреже су им ослободиле простор, дозволиле им да на њима распростру знања за која не знамо одакле су потекла, прогласе се свезналицама и виртуозима опште праксе. Блогери, влогери, јутјубери, гејмери... освојили су симпатије млађе генерације која у њима види узоре. Диви им се. Слепо им верује. Ако они кажу да је најбоље овог лета путовати у Шпанију, они пакују кофере и одлазе тамо. Када на свом профилу похвале неки ресторан или сплав, поборници облаче најбоље крпице и крећу да га "овере". Морају да "падну" све те усликане крофнице и "смутији". Девојчице обликују обрве и шминкају се онако како им њихов модни "гуру" са интернета каже. Дечаци маштају да упознају Богдана Лаловића и постану још вештији гејмери од њега. Свет дефинитивно више није исти. А ми? Колико морамо да се променимо и прилагодимо новим тековинама миленијалаца, чије навике, начин размишљања и, коначно - занимања руше старе темеље?

- Уколико желимо да опстанемо, морамо да будемо флексибилни - каже социолог Мирко Матијевић. - Али није лако генерацијама које су навикле на лекаре и професоре да одједном, преко ноћи, уважавају наметање нових профила личности и професија, за које не знају ни чиме се тачно баве. Једино што нам остаје је да пронађемо меру - послушамо шта имају да нам кажу пре него што их унапред осудимо, али их ни не следимо по сваку цену.


Продавци магле или мајстори заната

Истраживања показују да су на листи све популарнијих занимања младих управо - "инфлуенсери". То су они људи који своје идеје износе на интернет позорницу, забављају публику, дају јој савете на хиљаду и једну тему и за то добијају пратиоце, коментаре и новац. Од када су се појавили, ништа више није исто.

- Они су променили општу слику света, после које ни класични медији ни гости од имена више немају шансу да се искажу као некада. Емисије на малом екрану више нису главни извор забаве, јер се у аутобусу и на другим јавним местима препричавају смешни видео-снимци са "Јутјуба". Чак су се и едукативне приче ту преселиле, па је довољно да на "Гуглу" укуцате кључне речи и изаћи ће вам све што вас занима. Да не спомињемо тек колико су штампани медији изгубили на снази и утицају - објашњава саговорник.


И ту блогери или влогери дејствују. Они знају да ће све што објаве отићи у етар. Овде се вероватно потврђује она изрека да свака луда има своје весеље.

- Краљеви друштвених мрежа с временом добијају лајкове и за највећу глупост коју објаве. У почетку се труде да буду оригинални, постављају креативне снимке, препоручују ретка места, откривају трикове... А онда више не морају да буду толико оригинални, јер се широка публика "упецала" - сматра социолог.

Уврежено мишљење старијих, показују студије, јесте како оно чиме се ови људи баве представља само јефтино "продавање магле". Популација која је навикла на конкретна занимања, у овој апстракцији не види смисао нити вредност.

- И заиста изгледа као да они своје глупости проглашавају за вредности и да им млади верују. Међутим, не треба све генерализовати, јер постоји много добрих, едукативних и забавних садржаја које нам блогери и влогери нуде. Погледајте неке туристичке путописе, историјске емисије или музичке шпице којих нема у формалним медијима, па ћете се уверити да "инфлунсери" нису толико испразни - каже Марко.


Од хобија до велике зараде

Док им већина спочитава вредност, многи блогери зарађују не само аплаузе него и лепе своте новца. Они од хобија заиста праве своје мале интернет фирме. Неке анкете показују да зарађују много више од просечне плате. Они који редовно објављују снимке, рецимо, могу да постану јутјуб-партнери, па деле остварени приход од огласа који се поставља на почетку или у средини снимка.

Све је више малолетника који почињу да зарађују новац на тај начин. Рози Беа, седамнаестогодишња ученица, на пример, на свом јутјуб-каналу има више од 80.000 претплатника. Она зарађује новац од реклама које се пуштају, а месечни износ је различит, у зависности од броја прегледа. Спонзорисане поруке су такође све популарније. Нгони Чиквенегер, двадесетједногодишња студенткиња модног дизајна на Универзитету Нортхемптон, каже да је спонзорисана порука најприроднији начин да уновчи свој блог. Познате фирме редовно проналазе блогере и влогере и промовишу их, па од тога обе стране профитирају.

Многима је довољно и само признање да их туристичке агенције бесплатно воде на путовање или да у салонима за негу и лепоту имају третмане "за џ", а да их заузврат рекламирају на свом блогу/влогу. То је привилегија за којом све више младих чезне, па у наредном периоду тек можемо да очекујемо експанзију "инфлуенсера". Само је питање чиме ће све да нас изненаде.


ТРЕБА БИТИ КРЕАТИВАН

Један од највећих изазова "инфлуенсера" је да буду оригинални да би опстали, јер публика увек тражи више. Због тога се они правдају да им није толико лако како сви мисле, јер често морају да раде више и дуже од "обичних" људи како би успели да смисле и пласирају креативне идеје. А најтеже им је, тврде, на путовањима, јер док се људи одмарају у прелепим местима, они морају да пишу или снимају и да те садржаје одмах постављају на сајт.