Сваке ноћи одсањамо око пет снова, иако се ујутру понекад не сетимо ниједног. Не знамо да смо сањали чак сат и по, колико у просеку човеку "оде" на сан. Један од најчешћих је онај о пропадању.

Колико пута вам се десило да током сна "пропаднете"? Трзате ногом као да сте управо пали са неких степеница или литице, само одједном пропали у мрачну рупу? Наравно да нисте једини коме се то дешава. Већина људи то описује као изненадни осећај спотицања, скока или пада у празнину, праћеног трзајем тела, грчевима у мишићима или чак осећају непокретности. Неки после тога једноставно наставе да спавају, али многи се уплаше, јер им срце убрзано куца, па се забрину шта им се и зашто то дешава. Међутим, разлога за бригу нема.

Стручни назив за овај, нормални психолошки процес, је миоклонички трзај. Када спавамо, пролазимо кроз неколико циклуса спавања, а сваки се састоји од четири стадијума. Осећај пропадања се догађа током прве фазе сна.

Једна од теорија каже да током спавања мозак парализује мишиће, а након буђења они се стисну, што ствара осећај падања или плутања. Мозак се понекад збуни и помисли да пропадамо, па се мишићи напну како бисмо се лакше "ухватили" за нешто пре него што сасвим паднемо.

Неки научници тврде да је то само рефлекс који су људи развили током еволуцијског процеса, како не би пали са грана дрвећа где су некада спавали.

Постоје и они који сматрају да се иза тога крију несигурност, нестабилност и губитак "кормила" у неким животним ситуацијама. Тај осећај се дешава после стресног дана или ако је човек уморан и исцрпљен, води неуредан живот...

Процењује се да ова психолошка појава утиче на седам од десет особа у неком тренутку њиховог живота, што није опасно. Али, ако се упорно понавља и угрожава свакодневицу, посетите лекара, јер може да буде сигнал неког здравственог проблема.