ОНА седи у кафићу и док чека друштво, чита књигу. Кад другари стигну, почиње живахан разговор. Свако сваког гледа у очи, слуша пажљиво и фокусирано, постављајући питања и потпитања. Да ли је ово уобичајена слика коју сте навикли да виђате у српским кафићима? Да ли вам нешто фали у овој сцени? Можда - његово величанство мобилни телефон. Убаците њега у причу и сцена изгледа потпуно другачије.

Она седи у кафићу и док чека друштво, "чачка" телефон. Кад другари стигну, почиње одсутан разговор. Свако гледа у свој телефон док слуша саговорнике са пола мозга и тражи забаву у виртуелном свету, на Фејсбуку, Твитеру или Инстаграму.

Досадно нам је? Ту је телефон. Нервозни смо? Ту је телефон. Тужни смо? Ту је он - телефон наш насушни. Лек за све бољке, решење за све проблеме. Просечна особа "провери" телефон 33 пута дневно (тинејџер три пута више), на аутоматско сурфовање, без укључивања мозга "баци" два сата, сваки трећи човек погледа у телефон у првих пет минута од буђења, 38 одсто му се враћа и након одласка на спавање - само су неки од делова поражавајуће статистике о коришћењу телефона. Ако знамо да су паметни телефони ушли у свакодневну употребу пре само 10 година, поставља се питање - како смо се тако брзо "навукли"? Шта нам даје телефон што не можемо да нађемо у другим стварима и људима у животу? Каква нам је перспектива ако смо већ данас толико "застранили"?

Деца најугроженија

Психолог Иван Огризовић упозорава да се зависност све чешће развија у детињству. Према речима саговорника "Живота плус", игрице којима су многа деца склона утичу на мозак још у току развоја, а временом, зависност постаје хроничан проблем.

- Код младих, зависност од мобилних телефона је углавном пратећи феномен (који може прерасти и у узрок) других проблема, од социјалне изолације, личне неостварености, незадовољства, недостатка самопоштовања, али често нарцисоидности и других дијагноза. У различитим степенима је присутна код већине младих, па се данас већ сматра нормалношћу што ће свакако имати и све веће друштвене последице у наредним деценијама - упозорава психолог.

Навукли су се, ипак, и старији. Податак да више људи поседује мобилни телефон него тоалет и четкицу за зубе више никог не изненађује. Не можемо да му одолимо ни на састанку, у цркви, на сахрани, а "бацамо" поглед на њега чак и за време секса након ког обавезно правимо селфије да бисмо "обрадовали" пратиоце на друштвеним мрежама. Пре 10 година, први пут је регистрован психички поремећај, страх да ћемо остати без мобилног телефона, који је добио и своје име - номофобија. Ако нам се чини да телефон вибрира иако је нем, ако нас обузме хладан зној кад заборавимо телефон у стану или дрхтимо кад је батерија при крају - требало би да се забринемо.

- Мобилни телефони нас повезују са већом целином, са светом, са другима што је свакако једна од есенцијалних потреба људи као друштвених бића. Уз то дају осећај сигурности јер нам је све теже да се снађемо у окружењу. Међутим, та повезаност је илузија јер не добијамо реалне, комплетне информације о свету нити остварујемо праву блискост са другима, нити способност самосталног сналажења у новим срединама - упозорава психолог.

Како да се боримо?

Научници упозоравају да дуготрајно коришћење телефона мења структуру и функцију мозга, укључујући могућност да се формирају сећања, да се фокусирамо и дубље размишљамо. Утиче и на то да ментално здрави појединци покажу знакове психијатријских проблема као што су опсесивно-компулсивни поремећај и поремећај пажње. И не само то, паметни телефон смањује емпатију и продуктивност, појачава егоцентризам, убија бонтон, чини нас исцрпљеним, а у крајњем случају и несрећнијим.

- Ако све време гледамо у телефон, губимо суштинску повезаност, блискост, квалитетну комуникацију, заинтересованост за друге, способност да саслушамо, да се емоционално изражавамо, разумемо емоције, стварна стања других, да реално сагледамо свет, посматрамо људе око себе, нађемо нормалног партнера. Губимо могућност да имамо квалитетнији, мирнији сан, бољу пажњу и концентрацију у учењу и раду. И можда најважније, заборављамо да будемо присутни у садашњем тренутку - упозорава психолог.

Свесни да су у проблему, многи су почели да се боре против пошасти 21. века.

Психолози препоручују да га протерамо из спаваће собе да не би био прво што видимо кад се ујутру пробудимо и последње пре него што склопимо очи. За буђење нека послужи стари будилник. Добро је увести и правила, на пример без телефона за ручком. Један од начина борбе против зависности подразумева, парадоксално, да од непријатеља направимо савезника и да инсталирамо апликацију која мери колико времена проводимо на телефону и колико често посежемо за њим.

- Свако може да приступи својим техникама. На пример, неки се договоре са пријатељима да када су заједно не додирују телефон осим за позиве. Други искључе све нотификације, трећи периодично искључе телефон или када су са ближњима. Могуће је набавити телефон малих могућности или старије генерације тако да и када смо у искушењу не можемо да приступимо интернету. Тако постанемо "хипстери" - кроз смех набраја могућности борбе Огризовић.



СТРУЧНА ПОМОЋ

КАД приметимо да наше "дружење" са мобилним телефоном постаје нездраво, имамо неколико могућности.

- Као и за сваку промену, потребна је одлука. За одлуку је потребна свест о штетности и последицама, а за развој свести су потребне нове, снажне, истините информације или негативно лично искуство или неки облик патње који нас подстакне да се замислимо куда идемо и шта радимо. Уколико је зависност изузетно високог степена, сама мотивација и одлука нису довољне, већ им је потребна подршка окружења или стручних лица, а у појединим случајевима чак и неки облик фармакотерапије - истиче Огризовић.


ЗАВИСНОСТ ОД "ЛАЈКА"

ТЕШКО је наћи особу која није на Фејсбуку или Инстаграму. Научници упозоравају да су за младе друштвене мреже опасне колико и алкохол и дрога. Негативно утичу на самопоуздање јер нас "терају" да се поредимо са другима, подстичу завист и љубомору, а ни депресија није искључена.

- Друштвене мреже нам омогућавају да се прикажемо у идеалном свету како бисмо задобили пажњу, односно лајкове других људи. Цео систем се своди на повезивање личне вредности, успеха и задовољства са бројем лајкова, тако да постајемо зависни. Врло често зависност од мобилних је у већини случајева и зависност од друштвених мрежа - примећује Огризовић.