Без њих нема напретка. Они су наша будућност. Мењају свет, покрећу га, дају му енергију. Хвалоспевима о младима и њиховом значају за једно друштво никад краја. Али, каква нам је та "будућност"? О чему размишља, чега се плаши, шта жели?

Никад и нигде није лако бити млад. "Посао" младих је да се буне, да излазе на крај са вршњацима и родитељима док хормони бујају, да се боре да буду схваћени озбиљно, да преиспитују свет и утврде његове и сопствене границе. А све то није нимало лако.

Да ли се у Србији млади суочавају са додатним егзистенцијалним тешкоћама са којима се њихови вршњаци у другим земљама не носе? Шта мучи младе генерације у нашој земљи данас? Јесу ли њихови проблеми тежи или лакши у односу на оне које је имала омладина пре 10, 20 година?

Одговоре на ова питања потражили смо у Психолошком саветовалишту за младе у Дому омладине које скоро пола века пружа бесплатну помоћ корисницима.

Како је некада било

Психолог Јадранка Радовановић већ две деценије помаже младима да изађу на крај са тешкоћама које ово осетљиво животно доба носи. Према речима наше саговорнице, има разлике у проблемима који су мучили младе некад и сад, а чак и кад су исти, узроци су другачији.

- Значајан проблем у овом узрасту је неадекватан успех у школи и на студијама који произилази из недостатка мотивације, слабог рада, нејасних циљева, ослабљене концентрације и слабих радних навика. Такође, често им је потребна помоћ у решавању конфликтних ситуација - говори о општим проблемима младих Радовановићева.

КАКО ЈЕ НА ЗАПАДУ У развијеним државама, проблеми су другачији, а социолози издвајају следеће: пребрзо одрастање јер су млади током сазревања бомбардовани сексуалним садржајем, насиље у школама, гојазност, занемаривање дубљих вредности и склоност материјализму јер су научени да је важно имати што више, мањак критичког мишљења јер су "навучени" на интернет. У неразвијеним земљама највећи проблеми младих су сиромаштво и неписменост.

Доживљај усамљености, неприхваћености и несхваћености, пољуљано самопоуздање, проблеми у односима са вршњацима и припадницима супротног пола, емоционалне и сексуалне тешкоће, разочараност у љубав, конфликти са родитељима - главни су проблеми са којима су се млади некад суочавали.

- Најчешће су то пролазне реактивне сметње везане за психичко, физичко и социјално сазревање или оне које су одговор на неку неповољну животну ситуацију. Углавном су се јављали студенти и млади у трећој деценији живота - објашњава психолог.

Данашњи проблеми

Старосна граница се померила, па је данас све више младих који се јављају пре 20. године. Средња школа, па и крај основне - период је када млади, сами или уз пратњу родитеља, почињу да се обраћају за помоћ Саветовалишту. Уз проблеме стандардне за овај период живота, данас се јављају додатни који су последица глобалних дешавања. Промена друштвеног уређења и технолошка достигнућа одразили су се и на младе.

- Некада се сигурније живело, данас се млади жале да не могу да се запосле ако немају везу. Пропада и образовни систем, па су млади данас мање образовани него њихови вршњаци некада. Породица је много страдала због свега што нам се догађа. Губи на значају, односи у породици су лоши и то на свим релацијама: браћа-сестре, родитељи-деца. Нема разговора, дељења емоција, а ни насиље није реткост - упозорава наша саговорница.

Доживљај усамљености на први поглед није толико изражен, али је заправо прикривен. Због друштвених мрежа, млади имају утисак да нису усамљени, иако се последице технологије већ осећају.

- Наступио је цунами виртуалног комуницирања. Млади не разговарају директно, већ преко посредника, Фејсбука, интернета, а човек има потребу да осети другог. Чини им се да нису усамљени јер мисле да комуницирају, али то није права комуникација. Такође, присутно је сајбер насиље јер се све чешће девојчице у завршним разредима основне школе сликају наге, а кад се те фотографије прошире интернетом, настају озбиљне последице - каже Радовановићева.

Наша саговорница истиче да везе такође трпе, а међу најчешћим проблемима су љубомора и генерализације у љубавним односима које се манифестују оценама да су све девојке "овакве" или момци "онакви". Ни младе није заобишла болест модерног доба - анксиозност, па све чешће пријављују паничне нападе, опсесивне мисли и узнемиреност која је узрокована страхом од будућности. Одлазак из земље и страхови које он са собом носи честа су тема разговора са психологом у Дому омладине. Поремећај спавања такође је изражен проблем јер млади иду на спавање у јутарњим сатима, а онда преко дана спавају што доводи до многих потешкоћа.

Пут ка решењу

До данас, кроз Саветовалиште је прошао 5621 клијент и одржано знатно више сеанси јер неко дође само једном, а неко и по 20-30 пута. Некад млади долазе годину, две, па направе паузу и са новом прекретницом у животу поново дођу. Методе које стручњаци примењују су психолошко саветовање и психотерапија - индивидуална, у паровима или са породицом.

- Учимо их да гледају ствари из другог угла, свако добије нешто, то се некад и не види, али себе гледа на други начин. Гешталт приступ и подразумева освешћивање, усмеравање пажње на овде и сада, а то се изгубило. На пример, један од честих проблема је бес. Млади не знају како да се изборе са тим осећањем, а често нису ни свесни да су бесни, па им помажемо да избаце ту емоцију из себе, али тако да не повреде другог - објашњава психолог додајући да је на рад мотивише сазнање да је неком помогла.

Некад то, наравно, није могуће, па се млади са дубљим поремећајима упућују у одговарајуће институције. Остали су увек добродошли јер је саветовање бесплатно, није потребан упут, а тајност је загарантована и све остаје у четири зида невелике просторије на 1. спрату Дома омладине. Након свих ових година и дружења са збуњеним, разочараним, повређеним младим људима, наша саговорница је у једно сигурна - није им лако.

- У нашој земљи је тешко свима, а поготово младима. Имамо паметне младе људе чије знање држава не користи, а само знање и рад могу да унапреде све, па и државу - подсећа наша саговорница.


МОДЕРНО И ПРЕ ПОЛА ВЕКА

Психолошко саветовалиште за младе почело је са радом 1969. године и већ тада је, по тзв. антипсихијатријском приступу који подразумева приближавање служби корисницима, било савремено. Циљ је пружање помоћи здравим младим људима да се изборе са тешкоћама и проблемима који се јављају у периоду адолесценције. Како каже наша саговорница, и стручњаци ван Србије су упознати са радом Саветовалишта.