За неке можда ово није типично мушка прича, јер чињеница је да има и доста жена које лако раскидају везе без обзира на то шта осећају. Међутим, истраживања и разне анкете показују да је много више мушкараца који погреше бар једном у животу и "побегну" из везе која би могла да буде савршена. И међу њима је чак највише оних који никад не признају да су се због такве одлуке покајали.

Постоји много разлога због којих мушкарци остављају жене које воле, неки се и не могу лако разумети, али по мишљењу стручњака то се најчешће дешава онда када емоције у вези постану интензивније.

- Многи мушкарци у нашој средини социјализовани су на тај начин да верују да пре него што се истински вежу треба да стекну разноврсна љубавна искуства. Није реткост да се у мушком друштву исмевају они који су се рано везали за партнерку и са њом засновали породицу. Одступање од ових прећутних

правила види се као показатељ мањка мушкости. У савременој култури партнерских односа високо се вреднује разноврсно искуство у емотивним везама и експериментисање. Нагласак се ставља на “добро забављање” пре него што уђемо у мирну луку - - објашњава за "Живот плус" Миа Попић, РЕБТ психотерапеут.

Истраживања показују да се мушкарци најчешће уплаше када их преплаве емоције и да од тог тренутка почињу да се удаљавају и мењају своје понашање. С друге стране жене то често не могу да схвате, јер је за њих све било идилично.

- Страх од везивања је најчешћи разлог зашто се повлаче онда када их преплаве емоције. Осећамо да нам је до особе све више стало, али смо исто тако свесни да немамо никакву гаранцију да ће однос опстати или да ћемо у њему остати неповређени. Са оваквим увидом долазимо до сазнања да нас љубав чини “слабим” (како често кажу неки мушкарци), да над њом немамо контролу, као и да је ризик од потенцијалне повреде превелик да би остали у односу. Размишљајући на овај начин није чудно зашто многи мушкарци превентивно напуштају везу.

САМО ДА НЕ БУДЕМ "ПАПУЧАР"

Многи мушкарци везу поистовећују са својеврсним кавезом услед чега стрепе да ће уласком у емотивни однос изгубити себе и сопствену слободу. Чувени термин “папучар” нас подсећа на то колико је ово уверење снажно код припадника јачег пола, јер знамо да већина сматра да нема ништа горе него када се мушкарац понаша на начин који ће му у друштву обезбедити ову етикету.

Многи проблеми са којима су данас мушкарци суочени у партнерским везама своде се на робовање стереотипним идејама о томе какав прави мушкарац треба да буде. У циљу очувања те “праве” слике о себи они су склони да потискују своје емоције, да избегавају везивање и пажљиво чувају своју слободу. На овај начин, себе држе даље од доживљаја рањивости који је нужно присустан у сваком блиском односу - објашњава наша саговорница.

Као један од главних разлога "бежања" из оваквих веза наводи се и то што мушкарци не разговарају о својим осећањима, често их потискују, док су жене емотивно отвореније:

- Већина мушкараца васпитано је на тај начин да се не баве претерано емоцијама и међуљудским односима, док су жене са друге стране много више охрабрене да анализирају своје емоције и односе у којима се налазе. Иако се верује да је јачи пол по природи мање емотиван, велика је истина, да чак иако јесте такав, разлог није “мушка природа” већ типично мушко васпитање. Многи дечаци су врло рано у свом одрастању научили поруке као што је “није мушки плакати”, “немој да се понашаш као сека – перса” ... Управо оне креирају норму која је везана за понашање. Наиме, сматра се социјално прихватљивим да мушкарац буде практичан, не претерано сензибилан, и да се држи “мушких тема”. Тешко је замислити четири мушкарца која седе на пиву и разговарају о проблемима које имају у својим везама, док је овакав сценарио далеко чешћи када су девојке у питању и присутан је, како у реалном животу, тако и у женским серијама.

Дакле, можемо претпоставити да мушкарци имају известан страх када се ради о њиховом емотивном животу. То може да буде један од разлога да напуштају везе онда када осете да су преплављени емоцијама, које не знају на адекватан начин да каналишу. Наша саговорница истиче да кључни разлог за излазак из веза може да буде и неспремност да се у датом тренутку вежу, као и перфекционизам у потрази за правом партнерком.

- Неки мушкарци процењују да, иако им партнерка по већини ствари одговара, сада није право време за озбиљну везу. Могуће је да се носе са неразрешеним проблемима из прошлости, да сматрају да је важно да реше нека практична питања пре него се посвете љубавном животу. Често је разлог и то што верују да могу да нађу бољу партнерку и не желе прерано да се вежу, а код неких је присутан и страх од губитка слободе.

Жене често после одређеног времена покушавају да промене неке навике код партнера што може да доведе до одређеног притиска, јер они углавном не воле када се од њих захтева да буду бољи. Заправо битан је начин на који се то ради, ако је директан и отворен, веће су и шансе да оду.

- Узајамно прихватање је важан фактор срећног односа. Иако смо свесни да наш партнер није савршен и да има неке особине које нам се не допадају, због других вредних квалитета које има, учимо како да толеришемо несавршености. Оно што може да буде велики непријатељ партнерског односа јесте идеја да неко мора да буде другачији да бисмо га волели. Размишљајући на тај начин, многе жене у везу улазе као у пројекат са циљем да свог партнера коригују и преобликују према сопственим критеријумима. Није реткост да мушкарац реагује на ове покушаје, објашњавајући јој “да је она другачија ни он не био био такав”. На тај начин се развија једна динамика узајамне нетрпељивости у којој свака страна верује да би однос био идеалан када би онај други само био другачији. Веза која је дефинисана на тај начин да неко мора да се промени да би она опстала, најчешће су осуђене на пропаст – закључује саговорница „Живота плус“.

УСПЕШНЕ (НИ)СУ ПРИВЛАЧНИЈЕ

Иако истраживања указују на то да мушкарце привлаче успешне и моћне жене, чини се да је много више оних, који постају осетљиви када осете да је партнерка супериорнија од њих. И најчешће се дешава да се у тим ситуацијама повлаче и раскидају везе зато што њихов его то не може да поднесе.

- Однос моћи између мушкараца и жена се у великој мери променио. У протеклих неколико деценија сматрало се да мушкарац треба да буде тај који је доминантан, који више зарађује, који је амбициозан и окренут каријери, док жена треба пре свега да брине о породици. Данас, међутим, видимо да све више жена живи по овим “мушким принципима” и успева да помири своју пословну и породичну улогу. Њихова новостечна улога може да доведе у конфузију неке мушкарце који и даље верују у традиционалну поделу родних улога. Уколико и сами нису направили корак у ревидирању женске улоге у друштву, врло је вероватно да ће на успешну жену реаговати повлачењем. Ипак, нису ретки ни они који су увидели да равноправност мушкараца и жена и њима самима олакшава и ослобађа их притиска да морају сами да привређују за породицу и носе терет материјалне добробити на својим плећима - каже Миа Попић.