Сва је прилика да ће нас модеран начин живота вратити у камено доба. Барем што се тиче исхране. Посао и обавезе смењују се као на траци, а човек их махом обавља седећи, заборављајући на то да је створен да би ходао, трчао и лежао. Осим различитих ортопедских проблема који настају због тога, премало кретања утиче на настанак гојазности, дијабетеса, аутоимуних и кардиоваскуларних болести.

Питате се какве везе камено доба има са тим? Одговор даје Лорен Кордејн, амерички научник специјализован за област исхране и физиологије вежбања, према чијем истраживању је настала палео дијета, веома популарна у свету, па и код нас. Име јој је наденуо због асоцијације на палеолит, или старије камено доба, јер се сматра да би било најздравије да се хранимо попут наших далеких предака из тог историјског периода. С обзиром на то да је он окончан 10.000 година п. н. е., поставља се питање колико су људи у међувремену еволуирали и шта би од те исхране требало прилагодити потребама савременог човека.

Судећи по садржају Кордејнове књиге "Палео дијета", људска генетика најприлагођенија је исхрани наших предака који су живели пре пољопривредне револуције. Самим тим овај дијететски програм заснива се на намирницама које су нам тада биле доступне, а изричито брани унос многих које данас свакодневно конзумирамо. Тако не бисмо смели да уносимо шећер, со, сухомеснате и производе од житарица (угљене хидрате попут тестенине, хлеба, пиринча, пшенице...), па квасац, млечне производе, махунарке, кафу, алкохол, сирће (добра алтернатива је лимунов сок), а изричито је забрањена употреба кромпира, кукуруза и соје, јер су данас веома често генетски модификовани.

Како све звучи прилично аскетски, шта онда јести? Све оно што су наши преци сакупљали или ловили - воће и поврће (осим пасуља, махунарки и кромпира) у неограниченим количинама, месо, морске и орашасте плодове (осим кикирикија), семенке... Шећер се уноси у организам кроз мед и сушено воће, али у малим количинама (150 г недељно), од уља се употребљавају маслиново, ланено и уље каноле, а од пића вода, чајеви и каткад свеже исцеђени сокови, наравно незаслађени.

Можете да имате чак шест оброка дневно, у које спадају две ужине и дезерт, нпр. печене јабуке са медом и сусамом. Ни у чему не треба количиниски претеривати, а уз држање дијете обавезна је и физичка активност, јер су је наши далеки преци и те како имали у току дана. Дакле, реч је о дијети која подразумева многа одрицања и мењања животних навика, али убрзава метаболизам, чинећи да се килограми топе, снижава ниво шећера у крви, као и ризик од добијања различитих, па и најтежих болести, смањује губитак калцијума и јача коштано ткиво и обезбеђује организму довољно есенцијалних масних киселина.